U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti broj ... KO ... - poljoprivrednog zemljišta, katastarska parcela ... i šumskog zemljišta, katastarska parcela ... . Pravo svojine na označenim nepokretnostima tužilac je stekao nasleđivanjem zaostavštine svog oca BB, umrlog 18.05.2012. godine. Izgradnjom dela obilaznice oko ..., Sektora B5 deonice autoputa E70 Dobanovci-Bubanj potok, trajno je onemogućen pristup navedenim parcelama. Zbog toga se na katastarskoj parceli ... ne može obavljati poljoprivredna delatnost, a sa katastarske parcele ... izvlačiti drvna građa. Pravni prethodnik tužioca je zahtevao od tuženog da mu se omogući prilaz njegovim parcelama, ali mu je odgovoreno da na toj deonici nije predviđen lokalni put. Po nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke tužiocu je, zbog nemogućnosti prilaza parcelama onemogućena bilo kakva poljoprivredna delatnost, a tržišna vrednost obe parcele iznosi 133.733,64 evra ili 15.691.966,74 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi odgovoran za štetu koja je tužiocu prouzrokovana tako što je izgradnjom deonice autoputa E70 - obilaznice oko Beograda, presečen lokalni put i na taj način onemogućen prilaz parcelama tužioca. Zbog toga je, primenom članova 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, taj sud obavezao tuženog da isplati tužiocu tržišnu vrednost nepokretnosti, jer se nastala šteta sastoji u gubitku njihove vrednosti - iste se ne mogu unovčiti (prodati), a ne u visini izgubljene dobiti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, predmetne nepokretnosti nisu oduzete od tužioca ili njegovog pravnog prethodnika a prvostepeni sud je, dosuđujući naknadu štete, odlučio kao da je izvršena faktička eksproprijacija - sa pozivom na članove 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima primenio merila i kriterijume za utvrđenje naknade propisane članom 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji. Suprotno od pravnog stanovišta izraženog u prvostepenoj presudi, drugostepeni sud smatra da bi tužilac, ukoliko mu je onemogućen pristup do njegovog zemljišta, imao pravo na naknadu štete u visini izmakle dobiti a ne u visini tržišne vrednosti zemljišta koju je tražio, i na koju bi imao pravo da mu je tuženi faktički oduzeo zemljište.

Odluka drugostepenog suda je pravilna, a revizijom tužioca se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tužilac, izgradnjom saobraćajnice kojom je onemogućen prilaz spornom zemljištu, sa formalnopravne tačke gledišta nije lišen prava svojine jer tuženi nije izvršio faktičku eksproprijaciju i promenio namenu zemljišta. Zbog toga tužilac nema pravo na naknadu štete u visini tržišne vrednosti spornih parcela, koja bi mu pripadala samo u slučaju da je lišen prava svojine. Međutim, pravo tužioca na mirno uživanje imovine u smislu člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ograničeno je radnjama tuženog jer je smanjena mogućnost korišćenja i raspolaganja predmetnim parcelama.

Tužilac je onemogućen da zemljište koristi za obavljanje poljoprivredne delatnosti i zato se njegova šteta sastoji u izgubljenoj dobiti predviđenoj članom 155. i članom 189. stav 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima, ali postojanje i visinu te štete u ovom postupku nije bilo moguće utvrditi zbog izostanka predloga tužioca da se na te okolnosti izvede dokaz veštačenjem (na tužiocu je teret dokazivanja postojanja i visine štete). Takođe, tužilac nije dokazao da je smanjena mogućnost raspolaganja njegovom imovinom, odnosno da sporno zemljište nije mogao prodati, ili da je usled izgradnje saobraćajnice kojom je onemogućen prilaz zemljištu njegova vrednost smanjena ispod tržišne vrednosti, i tako mu naneta obična šteta iz člana 155. Zakona o obligacionim odnosima - umanjenje imovine.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić