Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Bokšan, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Ljubisavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 961/2023 od 22.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 25.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 961/2023 od 22.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 961/2023 od 22.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 961/2023 od 22.02.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 6578/21 od 28.10.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime izmakle koristi isplati iznos od 700.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi, u činjeničnopravnoj situaciji da je punomoćje koje je tužilac dao osiguraniku tuženog za zastupanje tužioca u predmetu Osnovnog suda u Valjevu P 2149/16, opozvano od strane tužioca kao vlastodavca, koji je izričito tražio da punomoćnik ubuduće ne može preduzimati pravne radnje u njegovo ime, da se sva pismena ubuduće dostavljaju njemu lično, te da nije dokazana uzročno-posledična veza između radnje ili propuštanja radnje osiguranika tuženog, advokata Nemanje Providžala i štete koju tužilac tvrdi da je pretpeo.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio primenom odgovarajućeg materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati i da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 10.12.2021. godine, a vrednost spora označena u tužbi je 700.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković