U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u pravnoj stvari tužilje Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu i tužioca Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ sa p.o. Beograd, Šumsko gazdinstvo „Šumarstvo“ Raška, koga zastupa Miloje Cvetić, advokat u ..., protiv tuženog AA iz sela ...., ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 4142/18 od 31.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tuženog se delimično USVAJA, pa se PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 4142/18 od 31.10.2019. godine u drugom stavu izreke, tako što se ODBACUJE tužba tužilaca sa tužbenim zahtevom da se utvrdi prema tuženom AA iz sela ..., ..., da je katastarska parcela broj ... KO ..., upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... u državnoj svojini Republike Srbije i da pravo korišćenja na ovoj nepokretnosti ima Javno preduzeće „Srbijašume“ Beograd, Šumsko gazdinstvo „Šumarstvo“ Raška.

U preostalom delu revizija tuženog se ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru br. P 1000/15 od 22.05.2018. godine je prvim stavom izreke odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi prema tuženom AA da je katastarska parcela broj ... KO ... upisana u listu nepokretnosti broj ... KO ... na ime tužilje Republika Srbija kao nosioca prava svojini i na JP „Srbijašume“, kao nosioca prava korišćenja u državnoj svojini Republike Srbije, kao i da pravo korišćenja na predmetnoj nepokretnosti ima JP „Srbijašume“ Beograd, ŠG „Šumarstvo“ Raška zbog nepostojanja pravnog interesa. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da sa katastarske parcele broj ... KO ..., upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ...ukloni bespravno izgrađeni objekat dimenzija 25h 12 metara, zbog nepostojanja pasivne legitimacije na strani tuženog. Trećim stavom izreke su obavezani tužioci da solidarno tuženom naknade troškove spora u iznosu od 48.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 4142/18 od 31.10.2019. godine u prvom stavu ukinuo presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru br. P 1000/15 od 22.05.2018. godine. Drugim stavom izreke je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio je prema tuženom AA da je katastarska parcela broj ... KO ... upisana u listu nepokretnosti broj ... KO ... u državnoj svojini Republike Srbije i da pravo korišćenja na ovoj nepokretnosti ima Javno preduzeće „Srbijašume“ iz Beograda, Šumsko gazdinstvo „Šumarstvo“ Raška. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da sa katastarske parcele navedene u prethodnom stavu ukloni bespravno izgrađeni objekat dimenzija u osnovi 272 m2 (24,23 h 12,23 h 11,85 h, 10,6 h, 12h 1,25), u roku od 15 dana. Četvrtim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu JP „Srbijašume“ Beograd, Šumsko gazdinstvo „Šumarstvo“ Raška na ime troškova postupka isplati iznos od 77.762,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tuženi je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, pa je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena kao redovna i da je delimično osnovana, a da delimično nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na kakve druge povrede parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane drugostepenog suda nakon održanog ročišta pred drugostepenim sudom (član 383. stav 4. ZPP), katastarska parcela broj ... je upisana u listu nepokretnosti broj ... KO ..., kao zemljište pod zgradom – objektom u površini od 33 m2 i pašnjak IV klase u površini od 1.06.49 ha, sve ukupno površine 1.06.82 ha, kao gradsko zemljište izvan građevinskog područja, kao svojina Republike Srbije, a nosilac prava korišćenja JP „Srbijašume“ Beograd, sa obimom udela 1/1. U istom listu nepokretnosti na ovoj parceli je upisana zgrada trgovine broj ..., kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, a iz prepisa lista nepokretnosti broj .... KO ... od 21.09.2006. godine i prepisa lista nepokretnosti od 21.11.2013. godine je utvrđeno da je u vreme podnošenja tužbe kao držalac objekata bio upisan tuženi AA sa obimom udela 1/1. Taj objekat je izgradio tuženi bez odobrenja za izgradnju od nadležnih organa. Nakon podnošenja tužbe, tuženi je zaključio ugovor o poklonu sa svojom decom, pa je došlo do promene upisa držaoca na predmetnom objektu tako što je rešenjem Službe za katastar nepokretnosti od 08.12.2014. godine dozvoljena promena u listu nepokretnosti broj ... KO ... i upis držaoca na objektu, pa su kao držaoci objekta upisani BB, VV i GG, svi iz sela ..., ..., sa obimom udela od po 1/3 dela.

Tuženi je kao zakupac 15.09.1991. godine sa preduzećem ŠG „Novi Pazar“ iz Novog Pazara, kao zakupodavcem zaključio ugovor o zakupu zemljišta po kulturi pašnjak IV klase u selu ..., katastarska parcela ..., sa početkom zakupa od 16.09.1991. godine, pa do 16.04.1993. godine (pogrešno u pobijanoj presudi napisano 16.04.1003. godina). Članom 3. ugovora su se ugovornici sporazumeli da će zakupac koristiti zemljište za postavljanje privremenog montažnog objekta i da je dužan da plaća zakupninu u iznosu od tadašnjih 500 dinara mesečno. U članu 5. je ugovoreno da je zakupac dužan da zemljište uzeto u zakup koristi samo za postavljanje montažne barake koju zakupac po nalogu zakupodavca može da ukloni u slučaju potrebe za tim zemljištem. Tuženi se dopisima od 04.09.2001. godine i od 23.03.2009. godine obraćao drugotužiocu JP „Srbijašume“ Beograd, ŠG „Šumarstvo“ Raška dopisima za zamenu zemljišta u kojima je nudio svoje parcele u zamenu za katastarsku parcelu ... KO ... . Upravni odbor drugotužioca je 16.03.2005. godine, doneo odluku kojom se odobrava zamena sporne katastarske parcele broj ..., površine 01.06,82 ha u KO ..., na kojoj je nosilac prava upravljanja i korišćenja drugotužilac za katastarsku parcelu broj... /..., livada VIII klase, površine 01.83,53 ha, kp broj ..., šuma IV klase površine 00.39,13 ha i katastarske parcele broj ..., šuma IV klase površine 00.09,61 ha, sve u KO ..., vlasništvo prvotužioca. U odluci je navedeno da drugotužilac kao zainteresovana strana nije u obavezi da u korist druge strane, ovde tuženog AA isplati razliku u vrednosti zemljišta određenog u zamenu. U četvrtom stavu odluke je navedeno da ta odluka predstavlja osnov za zaključenje ugovora o zameni navedenih nepokretnosti, pošto na nju prethodno da saglasnost Vlada Republike Srbije (član 19. stav 1. tačka 2. Zakona o šumama), od kada ista i stupa na pravnu snagu. Drugotužilac se 19.03.2001. godine obratio Vladi Republike Srbije sa zahtevom za davanje saglasnosti za zamenu zemljištu, međutim Vlada Republike Srbije nije odgovorila na ovaj zahtev, niti je dala saglasnost za zamenu zemljišta. Između drugotužioca i tuženog nije došlo do zaključenja ugovora o zameni zemljišta.

Utvrđeno je da je tuženi oko barake koja je služila kao ..., čiji je bio vlasnik, vremenom podizao zid i gradio objekat dužine oko 12 metara, pa je svedok DD sačinio prijavu o šumskoj krivici. U vreme podnošenja prijave bili su izgrađeni temelji i cokla, a tuženi AA je počeo da zida zidove. Taj objekat je kasnije rađen i dograđivan više puta i sada ima površinu oko 300 m2. Ovaj svedok je kasnije podneo još jednu prijavu kada je uočio dogradnju objekta. Na osnovu iskaza svedoka ĐĐ, diplomiranog inženjera šumarstva kod drugotužioca je utvrđeno da je vremenom metalni objekat ostao uzidan u jednu prostoriju građevine koju je napravio tuženi. Ovaj svedok je upozorio tuženog da prestane sa radovima, jer se radi o državnom zemljištu u korišćenju drugotužioca, ali se tuženi pravdao da je u toku postupak zamene zemljišta. Zbog te gradnje podneta je i prijava nadležnom javnom tužiocu, prijava građevinskoj inspekciji i Opštinskoj upravi Novi Pazar, pa je protiv tuženog vođen krivični postupak. Međutim, tuženi je nastavio sa gradnjom, pa je uz započeti objekat započeo gradnju još nekoliko prostorija, tako da je nastao jedan jedinstveni objekat od nekoliko spratova koji je u kasnijem periodu i ukrovljen.

Ovde tuženi AA je podneo tužbu Osnovnom sudu u Novom Pazaru 25.09.2006. godine protiv ovde tužilaca radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru br. P 821/06 od 16.05.2007. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Novom Pazaru broj Gž 634/07 od 21.11.2007. godine je odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog kojim je zahtevao da se utvrdi prema ovde tužiocima da je on vlasnik bespravno sagrađenog objekta na katastarskoj parceli broj 94 upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ..., kao i zemljišta ispod objekta i zemljišta potrebnog za njegovo korišćenje i održavanje. Vrhovni sud Srbije je presudom broj Rev 795/08 od 30.04.2009. godine odbio reviziju ovde tuženog kao neosnovanu.

Drugotužilac je protiv ovde tuženog podneo tužbu radi smetanja poseda kod Opštinskog suda u Novom Pazaru, koja je pravnosnažno okončana rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru broj P 1085/08 od 18.12.2008. godine, potvrđenog rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru broj Gž 218/09 od 18.12.2008. godine, kojom je utvrđeno da je ovde tuženi AA smetao u posedu ovde drugotužioca na taj način što je 30.04.2007. godine samovlasno zauzeo deo kp broj ... KO ... na koju je započeo izgradnju stambenog objekta 12 h 8,60 metara i što je uradio temelje i izbetonirao coklu. Istim rešenjem mu je naloženo da uspostavi ranije stanje na taj način što će ukloniti do tada započete radove. Drugotužilac je protiv tuženog podneo predlog za izvršenje 08.10.2009. godine radi uklanjanja podignutog objekta i uspostavljanja ranijeg stanja poseda, ali izvršenje nije sprovedeno, jer je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru br. I 1061/11 od 28.09.2011. godine, odbijen predlog izvršnog poverioca zato što izvršna isprava na osnovu koje je izvršni poverilac predložio izvršenje nije bila podobna za izvršenje.

Uviđajem na licu mesta izvršenom od strane suda uz prisustvo veštaka geometra 05.07.2017. godine je utvrđeno da je tuženi izgradio porodičnu stambenu zgradu koja u prizemlju ima poslovni prostor, spratnost i P+3 PK, da se objekat nalazi na regionalnom putu Novi Pazar – ..., da je zgrada u potpunosti završena i stavljena u funkciju, da parcela nije ograđena, da tuženi faktički koristi zemljište pod objektom, ispred objekta do regionalnog puta i poviše objekta do seoskog puta, te da je parcela tužilaca nadalje obrasla niskim rastinjem i da predstavlja šikaru, odnosno neuređeno zemljište. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka gemetra Službe za katastar nepokretnosti od 27.07.2017. godine je utvrđeno da je u listu nepokretnosti broj ... KO .... upisana katastarska parcela ... kao zemljište pod zgradom površine 39 m2 i pašnjak IV klase površine 1.05,72 ha ukupne površine 1.06,11 ha, na ime prvotužilje, a drugotužilac je upisan kao nosilac prava korišćenja udelom 1/1, a na objektu u ... listu ... .deo, upisani su kao držaoci VV, BB i GG, sa udelom od po 1/3. Veštak je utvrdio da se na terenu evidentno ne radi o objektu koji je upisan u javnim knjigama, već da se na spornoj parceli nalazi objekat znatno veće površine. Veštak je naveo da je navedena parcela građevinsko zemljište izvan građevinskog područja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je u vreme podnošenja tužbe 19.10.2011. godine tuženi AA bio pasivno legitimisan u parnici jer je bio upisan u listu nepokretnosti KO ... kao držalac objekta izgrađenoj na predmetnoj parceli kp broj ... KO ... i faktički na terenu držalac objekta koji je on izgradio, te da promena upisa držaoca objekta koja je izvršena u toku ove parnice i upis u javnim knjigama koji je izvršen 2014. godine na njegovu decu VV, GG i BB (kao držaoce objekta), svako u po 1/3 dela, po osnovu ugovora o poklonu, ne sprečava da se ova parnica dovrši prema tuženom AA (član 204. stav 1. ZPP). Iz ovih razloga je pravilno odbio prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog AA.

Međutim, Apelacioni sud je utvrdio da tužioci imaju pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje kojom traže da se prema tuženom AA utvrdi da je sporna katastarska parcela u državnoj svojini Republike Srbije a da drugotužilac ima pravo korišćenja na ovoj nepokretnosti. Apelacioni sud vidi pravni interes u tome što tuženi pretenduje na pravo svojine kako na izgrađenom objektu, tako i na pravu korišćenja na zemljištu pod objektom i zemljištem potrebnom za redovno korišćenje objekta (a što tužioci osporavaju).

Suprotno, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da tužioci, imajući u vidu njihova upisana prava u javnim knjigama na katastarskoj parceli broj ... u listu nepokretnosti broj ... KO ..., nemaju pravni interes da se presudom utvrde njihova prava u odnosu na tuženog bez obzira na njegove pretenzije jer tužioci već imaju stvarana prava na zemljištu koja su upisana u javnim knjigama (član 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Iz ovih razloga je u ovom delu revizija tuženog usvojena i preinačena drugostepena presuda u njenom drugom stavu tako što je tužba tužilaca u ovom delu odbačena zbog nedostatka pravnog interesa (član 194. stav 2. ZPP). Ovo i iz razloga što je pravnosnažnom presudom ovde tuženi AA već odbijen sa tužbenim zahtevom kojim je tražio da se utvrdi prema Republici Srbiji i JP „Srbijašume“ iz Beograda, da je on vlasnik bespravno sagrađenog objekta na katastarskoj parceli broj ..., kao i zemljišta ispod objekta i zemljišta potrebnog za njegovo korišćenje i održavanje.

Međutim, tuženi neosnovano pobija presudu Apelacionog suda u Kragujevcu u delu kojim je obavezan da ukloni bespravno izgrađeni objekat površine od 272 m2 u osnovi izgrađenog na spornom zemljištu.

Pravilno je apelacioni sud utvrdio da je tuženi nesavestan graditelj navedenog objekta, jer je započeo izgradnju objekta znajući da gradi na tuđem zemljištu i da nije došlo do zaključenja ugovora o zameni zemljišta. Tuženi je bio samo zakupac sa pravom da na spornoj parceli postavi montažni objekat u cilju otvaranja trgovinske radnje. Ovaj ugovor o zakupu je odavno prestao te je nakon isteka ugovora tuženi bio bespravni korisnik sporne parcele i nesavestan graditelj. Pravilno je drugostepeni sud cenio odredbu člana 27. stav 1. i 3. Zakona o javnoj svojini („Sl. Glasnik RS“ 72/2011, 88/2013, 105/2014...113/2017), kojim je propisano da o pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u svojini Republike Srbije, odlučuje Vlada i da je ništav akt o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini koji je doneo nenadležni organ kao i ugovor zaključen na osnovu takvog akta. U konkretnom slučaju do zaključenja ugovora o zameni nekretnina nije nikada ni došlo, jer Vlada nije nikada odgovorila na zahtev drugotužioca i nije odobrila traženu zamenu nekretnina. Da su se tužioci protivili gradnji objekata je utvrđeno na nesumnjiv način u toku postupka pred nižestepenim sudovima počevši još iz faze izgradnje temelja. Vođeno je nekoliko sudskih postupaka (parničnih i krivičnih) protiv tuženog ali je tuženi nastavio dalju gradnju na tuđem zemljištu uprkos zabrani i protivljenju, kao i pravnosnažnoj sudskoj odluci kojom je utvrđeno da je smetao tužioce u mirnom posedu. Opominjan je od strane radnika drugotužioca, izgubio je parnicu kojom je tražio da se utvrdi da je on vlasnik objekta izgrađenog na spornoj parceli i korisnik zemljišta ispod objekta i zemljišta koje služi tom objektu. Tuženi je uprkos svim protivljenjima i opomenama nastavio da gradi višespratni objekat površine u osnovi od 272 m2 znajući da gradi na tuđem zemljištu i da je tako izgrađen bespravno podignut objekat podložen njegovom rušenju i uklanjanju. Prema tome, pravilno je drugostepeni sud primenio član 25. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kada je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i naložio tuženom rušenje objekta i vraćanje zemljišta u prvobitno stanje.

Vrhovni kasacioni sud je cenio revizijske navode tuženog, ali je našao da izloženo pravno stanovište tuženog nije prihvatljivo. Naime, tuženi ističe da ne postoji nadležnost suda za odlučivanje u ovoj parnici zato što se u odnosu na objekat čije je uklanjanje naloženo pobijanom presudom vode dva upravna postupka i to postupak za legalizaciju i postupak za upis prava svojine na objektu i zemljištu. Međutim, navedeni upravni postupci nisu smetnja za ostvarenje prava tužilaca iz člana 25. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno. Suprotno, sve činjenice relevantne za pravilnu primenu materijalnog prava su potpuno i pravilno utvrđene. Isticanje da je tuženi stekao pravo svojine na zemljištu održajem je bez osnova i nema uslova za primenu člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Neosnovano se tuženi poziva na svoju savesnost jer je znao da nije zaključen ugovor o zameni nekretnina, znao je koliko je puta opominjan da ne gradi, da je drugotužilac podneo i krivične prijave i da su protiv njega zbog ovakve izgradnje vođeni i krivični postupci (bez obzira što su dovršeni bez osude tuženog), ali su to bile opomene od strane tužilaca i manifestacija njihovog protivljenja izgradnji.

Imajući u vidu izloženo Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić