.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16325/2022
14.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Čubrić, advokat iz ..., protiv tužene „Sberbank“ A.D. Beograd, koju zastupa predsednik izvršnog odbora BB, radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1045/2022 od 07.06.2022. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1045/2022 od 07.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1045/2022 od 07.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P br. 4910/21 od 17.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti postupajućeg suda. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništava odredba člana 4. stav 2. tačka 1. Ugovora o kreditu za kupovinu nepokretnosti od 18.09.2013. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova nezakonito naplaćene naknad eza obradu kredita isplati isplati iznos od 200 EURA u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 18.09.2013. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 46.181,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1045/2022 od 07.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava odredba člana 4. stav 2. ugovora o kreditu za kupovinu nepokretnosti od 18.09.2013. godine, a da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova nezakonito naplaćene naknade za obradu kredita isplati iznos od 200 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati od 18.09.2013. godine do isplate, a odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužena za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da navedeni ugovor o kreditu ne sadrži pobijanu odredbu čl.4 stav 2 tačka 1na kojoj tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev, primenom pravila o teretu dokazivanja. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova podneta 11.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednosti iznosa od 200 EUR-a.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
