.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1633/2023
13.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Dragane Marinković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuletić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 165/22 od 02.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 165/22 od 02.09.2022. godine.
DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužene i PREINAČUJU presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 165/22 od 02.09.2022. godine u delu prvog stava izreke i presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 90/2021 od 19.04.2022. godine u delu prvog stava izreke, tako što se odbija zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 32.156,55 dinara i na iznos od 3.088,58 dinara na ime obračunate zatezne kamate do 02.02.2016. godine, počev od 02.02.2016. godine do 28.12.2021. godine.
U preostalom delu revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 165/22 od 02.09.2022. godine, ODBIJA SE kao neosnovana.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 165/22 od 02.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 90/2021 od 19.04.2022. godine kojom je obavezana tužena da na ime naknade imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati tužiocu iznos od 32.156,55 dinara na ime glavnog duga i iznos od 3.088,58 dinara na ime kamate za glavni dug obračunate do dana 02.02.2016. godine (datum otvaranja stečajnog postupka) i zakonsku zateznu kamatu na glavni dug od 02.02.2016. godine do isplate (stav prvi izreke), kao i da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.400,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tač. 2.i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj pravni lek.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 742/2021 od 08.04.2021. godine usvojen je prigovor tužioca i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda St. 311/2015. U označenom predmetu vodi se postupak stečaja privrednog društva „Dragan Marković“ AD iz Obrenovca, otvoren rešenjem od 02.02.2016. godine. Zaključkom stečajnog suda utvrđeno je tužiočevo potraživanje iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom, u visini glavnog duga od 32.156,55 dinara i zatezne kamate na glavni dug obračunate do otvaranja stečajnog postupka, u iznosu od 3.088,58 dinara. Utvrđeno i priznato potraživanje tužioca svrstano je u treći isplatni red, u kojem nije bilo isplata jer u dosadašnjem toku postupka nije formirana stečajna masa dovoljna za isplatu troškova i obaveza, odnosno za namirenje poverilaca.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučili o odgovornosti tužene za imovinsku štetu prouzrokovanu tužiocu povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Tužena odgovara za štetu u smislu navedene zakonske odredbe jer tužilac bez svoje krivice nije naplatio novčano potraživanje iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, koju prihvataju i redovni sudovi, tužena država odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih iz izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa koja su bez krivice poverilaca ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom (učešće tužene u kapitalu stečajnog dužnika je 71,5480%), uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Zato su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, bez značaja navodi revidenta da nije utvrđena uzročno-posledična veza između nenaplaćenog potraživanja tužioca u stečajnom postupku i povrede njegovog prava na suđenje u razumnom roku.
Visina štete odgovara iznosu utvrđenog i priznato potraživanja u stečajnom postupku, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom do dana otvaranja stečaja.
Međutim, nižestepeni sudovi su pogređno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženu na plaćanje zatezne kamate od dana otvaranja stečajnog postupka. Na pravilnost primene materijalnog prava revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti.
U skladu sa zakonskim rešenjima iz Zakona o stečaju (član 85), zatezna kamata na potraživanja utvrđena u stečajnom postupku obračunavaju se do dana otvaranja stečaja. Zbog toga tužiocu ne pripada pravo na zateznu kamatu od 02.02.2016. godine (dana otvaranja stečaja) do dana podnošenja tužbe, od kada teče zatezna kamata na naknadu imovinske štete u smislu člana 186, 277. i 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom, a na osnovu člana 414. stav 1. istog zakona kao u trećem stavu izreke.
Tužilja je uspela u postupku po reviziji samo u neznatnom delu i nema pravo na naknadu troškova tog postupka. Zbog toga je, na osnovu čl. 165. stav 1. i 2. u vezi člana 153. ZPP, odlučeno kao u četvrtom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
