Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana zakona, pred drugostepenim sudom, koja bi mogla da utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog prema članu 407. stav 1. ZPP.

U pobijanom delu drugostepena presuda je zasnovana na činjeničnom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio i drugostepeni sud prihvatio kao relevantno činjenično uporište za donetu odluku. U obrazloženju pobijane presude drugostepeni sud je ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema činjenicama koje su utvrđene i u suštini nisu sporne, tužilja AA i tuženi BB u braku su bili od 10.11.1996. godine do 24.09.2012. godine, kada je njihov brak razveden. U vreme zaključenja braka tužilja nije imala posebne imovine, tuženi BB je u svojini imao putničko vozilo i bio je suosnivač i član PD „Naistehna“ gde je bio zaposlen. Ovo privredno društvo je ugašeno u 2007. godini. Od 1997. godine otpočeto je obavljeno cvećarske delatnosti u zajednici supružnika. U 2008. godini tuženi BB je osnovao privredno društvo „Naniks“ doo. Ovo privredno društvo je poslovalo i ostvarivalo prihode. Novac na računu privrednog društva predstavlja imovinu tog društva. Imovinu privrednog društva čini i čamac koji je privredno društvo „Naniks“ doo kupilo i platilo sredstvima od svog poslovanja. Osnivačka prava na privrednom društvu „Naniks“ doo tuženi BB je preneo tuženom VV.

Kod iznetog stanja stvari, pravilno je presudama nižestepenih sudova odlučeno o neosnovanosti tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo svojine na opredeljenom udelu u privrednom društvu „Naniks“ doo po osnovu sticanja u braku i APR-u naloži upis udela u njenu korist, te utvrdi da je suvlasnik sa udelom u ½ dela na novčanim sredstvima na deviznom računu privrednog društva „Naniks“doo i za isplatu traženog iznosa od 25.000 evra na ime protivvrednosti ½ udela na čamcu sa kabinom. Prema datim razlozima za odbijajuću odluku o ovim zahtevima, tužilja nema mogućnost isticanja stvarno-pravnog zahteva za udeo u privrednom društvu „Naniks“ doo i udela u imovini navedenog privrednog subjekta, čiji je osnivač bio tuženi BB, već može da ima samo obligacioni zahtev prema bivšem supružniku, srazmerno svom učešću u sticanju imovine koja je uneta u imovinu privrednog društva. Imovina privrednog društva odvojena je od imovine osnivača. Osnivačka i upravljačka prava na privrednom društvu pripadaju registrovanom osnivaču, a tužilja to nije. Imovina uneta u privredno društvo kao osnivački ulog jednog supružnika postaje kapital privrednog društva. Dobit privrednog društva predstavlja rezultat rada tog privrednog subjekta, kao pravnog lica i ono odlučuje da li će se dobit ako je ima isplatiti osnivaču ili upotrebiti za drugu svrhu. Osnivačka dobit bi predstavljala prihod od imovine (kapitala), a zajednička imovina supružnika je rezultat zajedničkog rada. Zbog toga nema mesta primeni odredbe člana 171. stav 1. i člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, na kojoj odredbi tužilja zasniva svoj zahtev u odnosu na udeo u privrednom društvu i udeo u imovini privrednog društva, kao što su sredstva na računu privrednog društva i čamac na kojem privredno društvo ima pravo svojine jer je kupljen novcem privrednog društva, a ne novcem parničnih stranaka.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

U konkretnom slučaju, tužilja ne može steći imovinska niti upravljačka prava u društvu sa ograničenom odgovornošću čiji je osnivač bio samo prvotuženi BB i imovina privrednog društva odvojena od njegove imovine, kao osnivača. Vlasnička i upravljačka prava na osnivačkom ulogu pripadaju registrovanom osnivaču društva sa ograničenom odgovornošću, a tužilja nema status osnivača u jednočlanom društvu sa ograničenom odgovornošću. Eventualno zajednički stečena imovina supružnika uneta u privredno društvo, kao osnivački ulog jednog supružnika (ovde prvotuženog), postala je imovina, odnosno vlasništvo privrednog društva tako što su upisom osnivača preduzeća u registar privrednih subjekata realizovana pravna dejstva osnivačkog akta po kome je izvršen unos imovine, kao osnivačkog uloga preduzeća. Zbog toga, u odnosu na udeo u preduzeću i na imovinu preduzeća, nema mesta primeni citirane odredbe člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, na kojoj odredbi tužilja zasniva svoj tužbeni zahtev.

Navodima revizije tužilje o tome da je ona bila u braku sa tuženim kada je osnovano privredno društvo u koje je tuženi uložio njihovu zajedničku imovinu, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Zajednički stečena imovina supružnika koja je uneta u privredno društvo postala je imovina tog privrednog društva, pa se na toj imovini isključuju kako vlasnička prava ulagača, tako i njegovog supružnika, koji može po osnovu sticanja u braku zahtevati novčanu protivvrednost uloga srazmerno svom udelu sticanju imovine, a što nije predmet zahteva o kom je pravnosnažno odlučeno.

Zbog toga je ocenjeno da se navodima revizije tužilje neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković