Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je konstituisanje zakonske stvarne službenosti zbog prolaska visokonaponskih električnih vodova sa zaštitnim pojasom, iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca i naknada tužiocu na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Posebnom revizijom tužioca pobija se drugostepena odluka u delu kojim je ukinuta prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba za utvrđenje stvarne službenosti, pošto je prethodno obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost na istoj parceli isplati iznos od 10.562,40 dinara sa kamatom. Drugostepeni sud je tužbu u ovom delu odbacio primenom procesnog zakona (član 294. stav 1. tačka 6. Zakona o parničnom postupku), a povreda pravila postupka u takvoj situaciji nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Odluku o troškovima parničnog postupka drugostepeni sud je doneo imajući u vidu uspeh stranaka i preduzete parnične radnje u konkretnom slučaju, pa ni sa tim u vezi nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda regulišu odredbe člana 420. stav ZPP. Navedenom odredbom propisano je, da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1 ovog člana), dok je u stavu 2. ovog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljeno u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja i naknade tužilac je podneo 20.04.2021.godine, a vrednost predmeta spora je 10.562,40 dinara.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i odbacio tužbu tužioca za utvrđenje prava stvarne službenosti, ali to nije razlog zbog kog bi revizija protiv te odluke drugostepenog suda bila dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu vrenost predmeta spora i da tom odlukom, drugostepeni sud nije odlučio o zahtevima stranaka, pa nema mesta primeni posebnih odredbi o dozvoljenosti revizije u ovom slučaju.

Kada je za izjavljivanje revizije merodovna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

U konkretnom slučaju, tužilac je izjavio reviziju i protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, pa je revizija nedozvoljena, a preinačenje odluke o troškovima postupka je ne čini dozvoljenom na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku pošto je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranaka.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća- sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić