.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16380/2023
22.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca maloletnog AA, maloletnog BB, maloletnog VV, koje zastupa zakonski zastupnik majka GG, GG, svih iz ..., DD, ĐĐ i EE, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Ćurčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Srbijašume“ Beograd, Šumsko gazdinstvo „Golija“ Ivanjica, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3164/22 od 22.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca maloletnih AA, BB i VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3164/22 od 22.02.2023. godine, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev ovih tužilaca i delu odluke o parničnim troškovima.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca GG, DD, ĐĐ i EE, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3164/22 od 22.02.2023. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev ovih tužilaca i delu odluke o parničnom troškovima.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 1350/21 od 11.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se tuženi obaveže da im zbog smrti ĐĐ, kao oca, odnosno supruga, sina i brata, na ime naknade nematerijalne štete isplati po 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.08.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da im tuženi, kao solidarnim poveriocima na ime naknade materijalne štete na ime sahrane, hrane i pića, pravljenja okvira i podizanja spomenika, te davanja podušja po mesnim običajima, isplati 886.040,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.10.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev maloletnih tužilaca AA, BB i VV, kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade materijalne štete zbog izgubljenog izdržavanja za vremenski period od 12.06.2014. godine do 01.08.2020. godine isplati po 1.853.649,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 02.08.2020. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev maloletnih tužilaca AA, BB i VV kojim je traženo da se tuženi obaveže da im na ime naknade materijalne štete zbog izgubljenog izdržavanja za period od 01.08.2020. godine pa ubuduće, plaća mesečno 27.128,00 dinara, da dospele rate plati odjednom u roku od 15 dana, a buduće svakog narednog meseca najdalje do 05. u mesecu na ruke zakonskog zastupnika maloletnih tužilaca. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno nadoknade parnične troškove u iznosu od 97.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3164/22 od 22.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena navedena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija maloletnih tužilaca dozvoljena, dok je revizija preostalih tužilaca nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U predmetnoj parnici, u kojoj je više lica iz istog štetnog događaja postavilo pojedinačne zahteve za naknadu materijalne i nematerijalne štete, tužioci se nalaze i procesnoj zajednici običnih (prostih) suparničara i vrednost predmeta spora prema članu 205. stav 1. tačka 2 ZPP za svakog od njih utvrđuje se pojedinačno na osnovu odredbi članova 28. i 29. ZPP. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude za svakog od maloletnih tužilaca je 5.367.369,00 dinara, koji iznos čini naknada nematerijalne štete od 1.000.000,00 dinara, materijalne štete od 886.040,00 dinara, od 1.853.649,00 dinara, kao i 1.627.680,00 dinara, koji iznos odgovara zbiru potraživanja na ime izgubljenog izdržavanja za vreme od pet godina. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po reviziji preostalih tužilaca je 1.886.040,00 dinara, koji iznos čini potraživanje naknade nematerijalne štete od po 1.000.000,00 dinara i 886.040,00 dinara na ime naknade materijalne štete. U vreme preinačenja tužbe 04.02.2021. godine, vrednost 1 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije bila je 117,38 dinara, tako da vrednost predmeta spora po tužbi svakog od maloletnih tužilaca predstavlja dinarsku protivvrednost 45.649 evra, pa je revizija ovih tužilaca dozvoljena. Vrednost predmeta spora preostalih tužilaca predstavlja dinarsku protivvrednost 16.040 evra i revizija preostalih tužilaca je nedozvoljena, pa je odluka u stavu drugom izreke doneta na osnovu člana 413. ZPP.
Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu po reviziji maloletnih tužilaca u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parcničnog postupka iz člana 374. stav. 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac maloletnih tužilaca preminuo je ...2014. godine od povreda zadobijenih padanjem grane drveta, u prilici kada je on bespravno, bez zaštitne opreme za rad u šumi, vršio seču drveća i pored zabrane tuženog, kao pravnog lica koje gazduje šumom u državnom vlasništvu.
Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, na osnovu odredbi članova 154. stav 1, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi nalaze da je objektivna odgovornost tuženog za opasnu delatnost u konkretnom slučaju isključena, pošto je šteta rezultat protivpravnih radnji pokojnog oca tužilaca, koji je u navedenim okolnostima postupao suprotno zabrani tuženog.
Navodima revizije, tužioci spore pravilnost utvrđenja činjenica koje opredeljuju zaključak o isključenju odgovornosti tuženog po članu 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zbog kojih razloga se po članu 407. ZPP, revizija u konkretnom slučaju ne može izjaviti. Pri tome, navodi revizije ne dovode u sumnju pravilnost utvrđenja činjenica da je pokojni otac tužilaca seču vršio bez osnova, bez bilo kakvog ugovornog odnosa sa tuženim, kao i da spornom prilikom nije nosio zaštitnu opremu, koje činjenice su dovoljne za zaključak o oslobađanju tuženog od odgovornosti za predmetnu štetu.
Odredbom člana 174. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.
Odredbom člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se imalac stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.
Stoga, činjenica izričite zabrane za seču drveća spornog dana, čije postojanje tužioci spore, nije neophodna za zaključak o isključenju odgovornosti tuženog, pošto je pokojni otac tužilaca bez pravnog osnova, samoinicijativno vršio seču drveća, a pri tome nije koristio bilo kakvu zaštitnu opremu. Posledice ovakvih protivpravnih radnji tuženi niti je mogao predvideti, niti njihove posledice izbeći ili otkloniti.
Pravilno je na osnovu odredbi članova 165. stav 1, 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno i o parničnim troškovima.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
