U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Stanić, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Getl Ede, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3341/2016 od 27.09.2016. godine, u sednici veća održanoj 04.04.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3341/2016 od 27.09.2016. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu broj P 399/14 od 16.09.2014. godine ispravljenom rešenjem od 01.07.2016.godine, je utvrđeno da tužilac ima pravo svojine na ¼ idealnog dela nekretnine koja se vodi u listu nepokretnosti broj ... KO ... ..., sazidana na parceli broj ..., površine 4 ara 5 m2 i parceli broj ... površine 75 m2, sve ukupne površine 4 ara 80 m2 u prirodi porodična stambena zgrada površine 01 ar 01 m2 i pomoćni objekat površine 22 m2 sazidani na parceli broj ... sa dvorištem, a koje se nalazi u ..., u ulici ... broj ... . Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 69.700,00 dinara, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 3341/2016 od 27.09.2016. godine žalbu tužene usvojio i preinačio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio. Preinačio je i odluku o troškovima postupka tako što je obavezao tužioca da tuženoj nadoknadi troškove postupka u iznosu od 47.850,00 dinara u roku od 15 dana. Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici za čije vreme su zaključili ugovor o prodaji 11.05.2005. godine overn pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu 22.07.2005. godine. Predmet ugovora je sporna nekretnina koju su parnične stranke kupile od prodavaca VV i GG, i to tako što je tužilac kupio ¼ dela, a tužena ¾ dela za kupoprodajnu cenu od 14.000 evra. Izvršena je predaja poseda potpisivanjem ugovora. Ugovoreno je da tužena u javnim knjigama upiše pravo doživotnog plodouživanja na delu koji je kupio tužilac, a da tužilac upiše pravo doživotnog plodouživanja na delu koji je kupila tužena. Aneks ugovora o prodaji je zaključen 11.07.2007. godine, kojim je predmet kupoprodaje bliže opisan prema podacima iz katastra nepokretnosti. Vlasništvo i pravo korišćenja na zemljištu, te pravo svojine na objektima u korist tužioca u ¼ dela i u korist tužene na ¾ dela je upisano u katastru. Stranke su poremetile odnose, pa je tužilac 29.09.2008. godine podneo tužbu protiv tužene radi isplate jer je morao da napusti kuću i da iznajmi stan za koji plaća zakupninu. U tom predmetu je tužena podnela protivtužbu za opoziv ugovora o poklonu od 11.05.2005. godine kojim je tužiocu poklonila ¼ dela predmetne nepokretnosti, navodeći da je predmetna nepokretnost stečena isključivo od njenih novčanih sredstava. Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu broj P 971/10 od 07.02.2012. godine je opozvan ugovor o poklonu od 11.05.2005. godine, zaključen između ovde tužene kao poklonodavca i ovde tužioca kao poklonoprimca kojim je tužena tužiocu poklonila ¼ dela predmetne nepokretnosti i obavezan je tužilac da trpi da se na njegovom delu od ¼ na nepokretnosti izvrši uknjižba prava vlasništva u korist ovde tužene. Presuda je postala pravnosnažna 29.08.2012. godine. Tužilac je 23.06.2009. godine pokrenuo vanparnični postupak radi deobe nepokretnosti, te je rešenjem vanparničnog suda upućen na parnicu radi utvrđenja visine svog suvlasničkog udela.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca iz razloga što je tužilac stekao vlasništvo na osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog 22.07.2005. godine i što je tužilac u Katastru nepokretnosti upisan kao vlasnik ¼ dela, pa je na osnovu člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je propisano da se sticanje prava svojine na nepokretnosti stiče upisanom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način određen zakonom, ocenio da je tužilac vlasnik ¼ dela predmetne nepokretnosti.

Drugostepeni sud je zauzeo drugačije pravno stanovište o osnovanosti tužbenog zahteva, pa je ocenio da je prvostepeni sud pobijanu presudu doneo na osnovu pogrešne primene materijalnog prava. Naveo je da je značajna činjenica za rešenje ovog pravnog odnosa to što je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu broj P 971/10 od 07.02.2012. godine opozvan ugovor o poklonu, da je u toj parnici tužena dokazala da je ¼ dela predmetne nepokretnosti stečeno isključivo njenim sredstvima, a da je tužilac propustio da predlaganjem izvođenja odgovarajućih dokaza na osnovu člana 228. ZPP u vezi člana 360. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku dokaže da je na osnovu činjenica nastalih nakon zaključenja glavne rasprave u postupku broj P 971/10 stekao udeo od ¼ dela na predmetnoj nepokretnosti sopstvenim sredstvima, pa je ocenio da prvostepeni sud nije pravilno cenio sadržaj pravnosnažne presude broj P 971/10 od 07.02.2012. godine.

Pravilno je drugostepeni sud cenio odredbu člana 347. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04) prema čijim pravilima je vođen postupak pod brojem P 971/10, odnosno odredbe člana 360. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), prema kome se vodi ova parnica, a odnosi se na dejstvo pravnosnažne presude kojom je opozvan usmeni ugovor o poklonu. I po stavu Vrhovnog kasacionog suda bitna činjenica za rešenje ove parnice je ta što je nakon zaključenog ugovora o prodaji nepokretnosti na osnovu koga je tužilac stekao ¼ dela, pravnosnažnom presudom broj P 971/10 od 07.02.2012. godine, tužena dokazala da je tih ¼ dela nepokretnosti stečeno isključivo njenim sredstvima, da je između stranaka bio zaključen ugovor o poklonu koji je pravnosnažnom presudom opozvan. Prema tome sporno pitanje u pogledu vlasništva na stečenoj nepokretnosti je rešeno u parnici koja se vodila pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu br. P 971/10 i zato je bez obzira na činjenicu što je tužilac u javnim knjigama upisan kao vlasnik na ¼ dela sporne nepokretnosti, (u postupku deobe je upućen na parnicu radi utvrđenja vlasničkog dela) njegov tužbeni zahtev pravilno odbijen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić