Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, a zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i da se ujednači sudska praksa i dâ novu tumačenje prava.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije na osnovu čl. 404. i 408. ZPP („Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj i da je ista osnovana.

Odredbom člana 404. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet spora u konkretnom slučaju je zahtev tužioca da se utvrdi njegovo pravo svojine ne napokretnostima koje su opisane u izreci prvostepene presude po osnovu održaja. U odnosu na tako postavljen tužbeni zahtev prvostepeni sud je isti odbio našavši da tužilac nije savestan držalac, dok je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu ali iz drugih razloga, odnosno smatrajući da ne postoji pravni interes tužioca za vođenje ove parnice jer postoji drugi pravni osnov za upis njegovog prava, a osim toga i da nema dovoljno proteka vremena da bi se steklo pravo svojine putem održaja jer se kod održaja vreme pravnog prethodnika tužioca u održaj ne uračunava.

Ovakav stav drugostepenog suda nije u skladu sa materijalnim pravom pa samim tim ni sa ustaljenom praksom koja postoji u Vrhovnom kasacionom sudu kada se radi o ovoj vrsti sporova zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 06.05.2011. godine između „Cubi napredak“ DOO Bačka Palanka kao prodavca i ovde tužioca kao kupca zaključen je ugovor o prodaji nepokretnosti, pored ostalih, i parcela .., kuća i dvorište i .. dvorište. Ugovor je overen u Osnovnom sudu u Novom Sadu, Sudska jedinica Bačka Palanka 06.05.2011. godine pod Ov 1 ../2011. Predmetne parcele se u katastru nepokretnosti vode kao gradsko građevinsko zemljište oblik svojine državna u celini sa pravom korišćenja tuženog „Cubi napredak“ u likvidaciji. Kod navedenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su doneli odluke kao što je navedeno.

Suština stava prvostepenog suda je u tome da je tužilac ugovorom o kupoprodaji koji je zaključio sa tuženim „Cubi napredak“ DOO Bačka Palanka naveo da je predmet kupoprodaje pravo vlasništva što nije tačno s obzirom da je prodavac u konkretnom slučaju imao samo pravo korišćenja, a da je pravo vlasništva na zemljištu bilo u korist države. Otuda se radi o neistinitom podatku koji je naveden u ugovoru što kupca čini nesavesnim, a samim tim i kao nesavestan držalac ne može steći pravo svojine po osnovu održaja. Međutim, drugostepeni sud ne prihvata ovakav stav prvostepenog suda već nalazi da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe jer se na osnovu ugovora može uknjižiti u javnim knjigama.

Ovakav stav drugostepenog suda se ne može prihvatiti kod činjenice koju je utvrdio prvostepeni sud da je tužilac, iako je u ugovoru naveo da kupuje pravo svojine, te da time stiče pravo vlasništva na spornim nepokretnostima, u suštini kupio samo pravo korišćenja koje je imao njegov prodavac i koji mu otuda nije mogao preneti pravo svojine kao apsolutno pravo jer ga isti nije ni imao. Samim tim, tužilac se na osnovu navedenog ugovora u kome država Srbija kao titular prava svojine na zemljištu nije bila ugovorna strana, kod Službe za katastar nepokretnosti ne može uknjižiti kao titular prava vlasništva na zemljištu iz razloga tzv. kontinuiteta prava u javnim knjigama. Pored toga, neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da se u vreme održaja ne uračunava vreme pravnog prethodnika jer se to po pravilu vrši. Naravno da sud može i mora da ceni pitanje savesnosti jednog i drugog titulara, ali je neprihvatljiv unapred iznet stav da se vreme pravnog prethodnika ne uračunava u vreme održaja, a što osnovano revizije ističe.

S obzirom da je drugostepeni sud u odnosu na sporno pitanje – uslova za sticanje prava svojine održajem, u odnosu na prvostepeni sud imao drugačiji pravni stav, to je izostala ocena žalbenih navoda od strane drugostepenog suda, a koji se odnose na savesnost tužioca, pa je zbog toga ovaj sud ukinuo drugostepenu odluku i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, sve na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu sve što je navedeno u ovoj odluci, pa će doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić