Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1644/2024
01.02.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca mal. AA, mal. BB i mal. VV, svi iz ..., koje zastupa zakonska zastupnica majka GG, čiji je zajednički punomoćnik Čedomir Škorić, diplomirani pravnik zaposlen u birou za pružanje pravne pomoći Novi Sad, protiv tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Sanda Suvačar, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 447/23 od 13.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 01.02.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 447/23 od 13.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 447/23 od 13.09.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1242/22 od 29.05.2023. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i izmenjena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 83/2021 od 17.06.2021. godine, u stavu trećem izreke, odnosno u delu koji se odnosi na visinu doprinosa oca, ovde tuženog, za izdržavanje mal. dece, utoliko što je obavezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje svoje maloletne dece plađa mesečno iznos od po 13.000,00 dinara, ukupno 39.000,00 dinara, počev od 25.08.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi, isplatom navedenog iznosa na ruke zakonske zastupnice mal. tužilaca majke GG, odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove i mal. tužioci oslobađeni od obaveze plaćanja troškova sudskih taksi u ovom postupku.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 83/21 od 17.06.2021. godine, razveden je brak roditelja mal. tužilaca, AA rođene ...2007. godine, BB rođene ...2010. godine i VV rođenog ...2016. godine i isti povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a otac je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. dece plaća mesečno iznos od ukupno 24.000,00 dinara, na račun zakonske zastupnice mal. dece GG. Tuženi redovno doprinosi izdržavanju mal. dece.
Majka tužilaca GG je rođena 1985. godine. Zaposlena je kao ... u ... i ostvaruje zaradu od 41.961,77 dinara mesečno, kao i prihode po osnovu spremanja stanova. Zajedno sa mal. decom živi u malom iznajmljenom stanu. Zakupninu plaća 230 evra, za informatiku izdvaja 7.000,00 dinara mesečno, za struju 2.000,00 do 4.000,00 dinara, za SBB paket 3.500,00 dinara. Mesečni rashodi iznose 44.250,00 dinara. Nema upisanih nepokretnosti na svoje ime, nije kreditno zadužena, zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica nema, zdrava je i sposobna za rad.
Maloletna AA je u vreme donošenja prethodne presude imala 14 godina, a u vreme presuđenja u ovoj pravnoj stvari je imala 16 godina i završila je prvi razred srednje ... škole. Od svoje pete godine boluje od dijabetesa, a pre dve godine je dobila epilepsiju. Koristi insulin, dnevni i noćni, i lekove za epilepsiju, što se finansira iz Fonda. Njene potrebe na mesečnom nivou mogu se zadovoljiti iznosom od oko 30.050,00 dinara. Maloletna BB u vreme donošenja prethodne presude imala je 10 godina, a u vreme presuđenja u ovoj pravnoj stvari je imala 12 godina i završila je šesti razred osnovne škole. Zdravo je dete, a njene mesečne potrebe su oko 32.950,00 dinara. Maloletni VV je u vreme donošenja prethodne presude imao 4 godine, a u vreme presuđenja u ovoj pravnoj stvari je imao 6 godina. Zdravo je dete, a njegove ukupne potrebe su oko 20.000,00 dinara. Garderobu za mal. AA i mal. BB majka dobija od koleginica, tako da se iznosi troškova za devojčice odnose na veš i na obuću. Ostale potrebe dece se odnose na za hranu, obuću, odeću za mal. VV, sredstva za higijenu, te za najstariju AA mobilni telefon koji plaća tuženi, fitnes za BB koji ponekad plati tuženi, užinu, odlazak u bioskop, izlazak sa drugarima, novac za poklone za rođendane kod drugara, odlazak na izlet, školske knjige, školski pribor, autobusku kartu isl).
Tuženi je 1979. godište. Zaposlen je kao ... i ostvaruje neto zaradu od 40.000,54 dinara. Živi u stanu koji je u njegovom vlasništvu, površine 48m2. Rashodi na mesečnom nivou iznose oko 38.000,00 dinara ( koji obuhvataju hranu, odeću, obuću, srestva za higijenu i režijske troškove-za Informatiku mesečno 7.500,00 dinara, za struju 1.700,00 do 2.000,00 dinara, za MTS paket 5.500,00 dinara). Kreditno nije zadužen, na godišnjem nivou plaća životno osiguranje u iznosu od 170 evra, zdrav je i sposoban za rad. Osim zakonske obaveze izdržavanja mal. tužilaca nema obavezu izdržavanja drugih lica, pomaže u izdržavanju svojih roditelja, kao i u obradi zemlje. Kada se tekućim mesečnim rashodima doda iznos od 24.000,00 dinara po prethodnoj presudi kojim doprinosi izdržavanju mal. tužilaca, rashodi mu na mesečnom nivou iznose 62.000,00 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz čl. 154, 160, 162. i 164. Porodičnog zakona ocenili da su ispunjeni uslovi za izmenu visine izdržavanja i povećanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. tužilaca.
Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da su ispunjeni uslovi da se njegov doprinos izdržavanju mal. tužioca utvrdi u manjem mesečnom iznosu od iznosa na koji je pobijanom presudom obavezan.
Na strani mal. tužilaca su se, od donošenja prethodne presude o izdržavanju, promenile okolnosti utoliko što je mal. AA tada imala 14 godina, a sada ima 16 godina i učenik je srednje škole, mal. BB tada imala 10 godina, a sada ima 12 godina i učenik je osnovne škole, a mal. VV je tada imao imao 4 godine, a sada ima 6 godina, pa su se u skladu sa njihovima kalendarskim uzrastom povećale i njihove mesečne potrebe, koje su, suprotno navodima revizije, utvrđene na mesečni iznos od po 30.000,00-33.000,00 dinara za mal. AA i mal. BB, a oko 20.000,00 dinara za mal. VV.
Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona cenili sve okolnosti na strani mal. tužilaca, imajući u vidu njihove potrebe kao poverilaca izdržavanja, obzirom na njihov uzrast, troškove stanovanja, ishrane, higijene, odeće, obuće, nastavnih i vannastavnih aktivnosti i okolnosti na strani oba roditelja, kao jednakih dužnika izdržavanja, koje su od značaja za ocenu mogućnosti svakog od roditelja da doprinosi izdržavanju svoje mal. dece. Kako je takva ocena zasnovana na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine, što je vidljivo iz obrazloženja nižestepenih presuda, po oceni Vrhovnog suda, iznos od po 13.000,00 dinara mesečno za svako dete na koji je tuženi obavezan nije previsoko određen. Navedeni iznosi mogu da doprinesu zadovoljenju potreba mal. dece, a da pritom ne dovedu u pitanje egzistenciju tuženog. Ovo imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe mal. dece, visinu prihoda i rashoda oba roditelja kao dužnika izdržavanja, kao i činjenicu da je tuženi zdrav, radno sposoban, da živi u stanu koji je u njegovom vlasništvu, da nema drugih lica koje je dužan da izdržava, da pomaže i roditeljima, ali da je obaveza izdržavanja mal. dece prioritetna u odnosu na sve druge obaveze, pa i na obavezu pomaganja roditeljima i da dodatnim radnim anagažovanjem može da ostvaruje veću zaradu, dok sa druge strane majka mal. tužilaca sa decom živi u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu 230 evra, ima približno jednaku zaradu kao i tuženi, da se dodatno radno angažuje na spremanju stanova kako bi ostvarila veće mesečne prihode za svoje i izdržavanje svoje dece, ali i da doprinosi izdržavanju dece ne samo na taj način što zadovoljava njihove finansijske potrebe, već i što svakodnevno brine o njima, neguje ih i vaspitava. Pritom treba imati u vidu i da je minimalna suma izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja u vreme donošenja prvostepene presude iznosila 42.886,00 dinara za jedno dete, te da je tuženi pobijanom presudom obavezan na plaćanje iznosa od po 13.000,00 dinara, koji iznos je daleko niži od zakonskog minimuma.
S toga, suprotno navodima revizije, udovoljenje zahtevu u manjem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, pravilno utvrđenim prema potrebama dece na mesečnom nivou i mogućnostima tuženog, kao dužnika izdržavanja. Smanjenjem obaveze tuženog došlo bi do nesrazmerno većeg prevaljivanja tereta obaveza izdržavanja dece sa jednog roditelja na drugog, konkretno sa oca na majku, iako su oni jednaki obveznici izdržavanja.
Bez uticaja su na pravilnost pobijane odluke revizijski navodi tuženog kojima ukazuje da bi u cilju sprečavanja zloupotreba bilo celishodnije da iznos na ime izdržavanja mal. dece uplaćuje tužilji na račun, kao po prethodnoj presudi, umesto da joj isti predaje na ruke, kako je to određeno pobijanom presudom. Naime, obaveza tuženog je da redovno doprinosi izdržavanju mal. dece, pri čemu sudska odluka da novac daje majci na ruke nije smetnja da tuženi poštanskom uputnicom majci mal. tužilaca isplaćuje iznos novca na koji je presudom obavezan, koji će majci mal. dece na taj način biti predat na ruke, a tuženom omogućiti da ima dokaz o redovnom izmirenju svoje obaveze.
Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković