Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3285/22 od 30.11.2022. godine, stavom prvim, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom trećim i četvrtim izreke, odbačene su žalbe tužioca u odnosu na stav drugi izreke prvostepene presude i tuženog u odnosu na stav prvi izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu stanovište izraženo u odlukama Vrhovnog suda u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, i pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2016. godine, dopunjen na sednici istog odeljenja od 03.03.2020. godine, postoje razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca predviđeni članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), pa je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 05.11.2013. godine zaključen je Ugovor o pružanju usluga između \"Kopernikus Technology" d.o.o. Beograd, kao nalogodavca i "Tempus et ius" d.o.o. Beograd, kao organizatora (čiji je jedini član AA, sa udelom od 100%). Članom 1. ugovora predviđena je obaveza organizatora da nalogodavcu pruži usluge vansudske naplate dospelih, a neizmirenih potraživanja koja isti ima prema fizičkim i pravnim licima, pre pokretanja postupka prinudne naplate, o trošku organizatora, do konačne naplate potraživanja, što posebno obuhvata kontaktiranje dužnika telefonskim putem, slanje redovnom poštom poziva dužnicima za dobrovoljno ispunjenje dugovanja i slanje preporučenom poštom advokatskih opomena pred sudsko utuženje od strane advokata imenovanog od organizatora (izvršioca po punomoćju izdatom od strane nalogodavca (tačka 1.1.1), da organizuje, prati i kontroliše pravno zastupanje nalogodavca u postupcima pred nadležnim sudovima na području RS pronalaženjem advokata koji će zastupati nalogodavca u postupcima prinudne naplate, dospelih, a neizmirenih potraživanja koja isti ima prema fizičkim i pravnim licima, u cilju naplate spornih potraživanja od strane izvršioca po punomoćju izdatom od strane nalogodavca i proveru toka sudskih postupaka i izvršenja prinudnim putem (tačka 1.1.2). Od strane organizatora imenovan je za zastupanje nalogodavca radi pružanja usluga iz ovog člana ugovora advokat AA (tačka 1.2), ovde tužilac. Članom 3. tačka 2. ugovora, predviđeno je da se nalogodavac obavezuje da organizatoru isplaćuje naknadu za pružene usluga i naknadu advokatskih troškova u skladu sa čl. 4, 5. i 6. tog ugovora. Dopisom od 06.11.2015. godine \"Kopernikus Technology" d.o.o. Beograd je obavestio tužioca da je raskinuo ugovor sa privrednim društvom "Tempus et ius" d.o.o. Beograd, te da je prestala njihova saradnja, kako u vezi sa predmetima koji su dodeljeni tužiocu na osnovu ugovora, tako i na osnovu njihove neposredne saradnje.

Tužilac je, kao advokat, u toku 2014. godine zastupao tuženog \"Kopernikus Technology" d.o.o. Beograd u postupku prinudne naplate dugovanja po osnovu punomoćja izdatog od strane tog privrednog društva. Tužilac je u tom cilju uputio opomene pred utuženje izvršnim dužnicima pojedinačno navedenim u prijavnoj knjizi pošte za pošiljke advokata AA i predloge za izvršenje koje je u periodu od 06.06.2014. godine do 08.07.2014. godine, kao punomoćnik tog privrednog društva, podneo javnom izvršitelju Aleksandru Vuloviću (109 predloga za izvršenje) i javnom izvršitelju Vojislavu Milajiću (74 predloga za izvršenje). Po tom osnovu tužilac je izdao tuženom dva računa na ime advokatskih usluga, oba od 29.12.2015. godine, sa rokom dospeća od tri dana, i to račun br. 60/2015 na ime izrade 179 predloga za izvršenje po 6.000,00 dinara, što iznosi 1.074.000,00 dinara, a zajedno sa PDV-om od 20% ukupno iznosi 1.288.800,00 dinara i račun br. 61/2015 na ime izrade 901 opomene pred utuženje, po 3.000,00 dinara, što iznosi 2.703.000,00 dinara, a zajedno sa PDV-om od 20% je ukupno 3.243.600,00 dinara. Navedene račune je tuženi vratio tužiocu uz dopis od 04.01.2016. godine, da je raskinut ugovor o pružanju usluga sa tužiočevom firmom i istom prilikom je opozovano punomoćje za zastupanje tuženog od strane kancelarije tužioca, te da su sve obaveze po osnovu navedenih ugovora izvršene od strane tuženog. \"Kopernikus Technology" d.o.o. Beograd je dana 04.09.2020. godine promenio poslovno ime u "Moja Supernova" d.o.o. Beograd.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, pozivajući se na odredbe članova 17., , 89. stav 1, 92. stav 1. i 749. st. 1., 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima, zaključili da je tužbeni zahtev delimično osnovan, budući da je tužilac u ime i za račun tuženog slao opomene i podnosio predloge za prinudno izvršenje protiv dužnika tuženog, a za koje radnje mu nije isplaćena naknada koja mu pripada kao advokatu u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i za koje radnje je tužilac tuženom ispostavio fakture za pružene advokatske usluge. Tužiocu nije priznato pravo na obračunati iznos PDV-a na fakturisane radnje, jer tužilac nije dostavio račun koji sadrži sve elemente računa propisane članom 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Izneto pravno stanovište po oceni Vrhovnog suda nije prihvatljivo.

Odredbom člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS”, broj 121/12…37/21) propisano je da advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova.

Po Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 84/04), advokati se smatraju poreskim obveznicima, jer se poslovi i radnje koje preduzimaju u cilju pružanja pravne pomoći, u okviru bavljenja advokaturom, smatraju uslugama pruženim uz naknadu i predmet su oporezivanja porezom na dodatu vrednost (članovi 3. i 8). Prema odredbama člana 16. tač. 1. i 2. Zakona, poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga; naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga. Prema članu 42. st. 1. i 2. Zakona, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga. U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga čije je trajanje duže od godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana. Prema stavu 3. istog člana, obaveza izdavanja računa iz st. 1. i 2. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV.

Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS”, broj 132/12 - u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da obveznik poreza na dodatu vrednost nema dodatnu obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost za promet dobara i usluga fizičkim licima, sa izuzetkom preduzetnika, koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost (član 2. stav 1. tačka 1).

Primenjujući navedene odredbe na obveznika PDV-a – advokata proizlazi da advokat ima obavezu da za promet advokatskih usluga koje pruža izda račun u skladu sa Zakonom i Pravilnikom, osim ako je primalac usluga fizičko lice koje nije obveznik PDV-a, u kojem slučaju može, ali i ne mora da izda račun.

U skladu sa odredbom člana 22. Pravilnika, kada obveznik PDV-a – advokat na osnovu zaključenog ugovora nekom licu pruža advokatske usluge u dužem vremenskom periodu može da izda jedan račun za više pojedičanih advokatskih usluga, pod uslovom da u svojoj evidenciji obezbedi podatke od značaja za obračunavanje i plaćanje PDV-a, s tim što period za koji izdaje račun ne može biti duži od kalendarskog meseca, a račun može izdati najkasnije poslednjeg dana kalendarskog meseca za usluge izvršene u tom mesecu.

U konkretnom slučaju, tužilac je, kao advokat, u toku 2014. godine zastupao tuženog \"Kopernikus Technology" d.o.o. Beograd u postupku prinudne naplate dugovanja po osnovu punomoćja izdatog od strane tog privrednog društva i kao punomoćnik tuženog je slao opomene pred utuženje izvršnim dužnicima i podnosio predloge za itvršenje, javnom izvršitelju Aleksandru Vuloviću (109 predloga za izvršenje) i javnom izvršitelju Vojislavu Milajiću (74 predloga za izvršenje). Po tom osnovu tužilac je izdao tuženom dva računa na ime advokatskih usluga, oba od 29.12.2015. godine, sa rokom dospeća od tri dana, i to račun br. 60/2015 na ime izrade 179 predloga za izvršenje po 6.000,00 dinara, što iznosi 1.074.000,00 dinara, a zajedno sa PDV-om od 20% ukupno iznosi 1.288.800,00 dinara i račun br. 61/2015 na ime izrade 901 opomene pred utuženje, po 3.000,00 dinara, što iznosi 2.703.000,00 dinara, a zajedno sa PDV-om od 20% je ukupno 3.243.600,00 dinara.

Kod navedenog, budući da je tužilac obveznik poreza na dodatu vrednost i da je tuženom izdao račune za pružene advokatske usluge, izradu predloga za izvršenje i opomena pred utuženje, u kojima je iskazan PDV na navedene advokatske usluge, to tužilac ima pravo na naknadu troškova - nagradu za pružene advokatske usluge, uvećanu za vrednost poreza na dodatu vrednost, u skladu sa članom 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i čl. 3. i 8. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Takođe, tužilac je i u podnetim predlozima za izvršenje opredelio troškove za preduzete radnje sa PDV-om, što proizlazi iz obaveštenja javnog izvršitelja Vojislava Milajića od 15.03.2021. godine.

Imajući u vidu da je tužilac za preduzete radnje izdao račun u smislu odredbe člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kao i da je zahtev za isplatu troškova PDV-a na izvršene advokatske usluge postavljen i u postupcima u kom su ti troškovi nastali, po oceni Vrhovnog suda, iz navedenih razloga osnovan je tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 755.400,00 dinara na ime PDV na pružene advokatske usluge, pa je primenom člana 416. stava 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji, to mu na osnovu članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Imajući u vidu da su troškovi prvostepenog postupka tužiocu dosuđeni odlukama nižestepenih sudova, a da troškovi revizijskog postupka nisu opredeljeni, tužiocu pripadaju pored dosuđenih i troškovi drugostepenog postupka čije je visina odmerena prema opredeljenom zahtevu, i to za sastav žalbe 45.000,00 dinara, kao i troškovi sudskih taksi na žalbu 71.462,00 i drugostepenu presudu 35.731 dinara, sve u ukupnom iznosu od 152.193,00 dinara.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković