Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA, BB i VV, svi iz ... – ..., koje zastupa punomoćnik Boško Knežević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP „Putevi Srbije” Beograd, MB 20132248, radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2143/22 od 15.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 21.09.2023. godine, doneo je:

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2143/22 od 15.09.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu 14P1 75/21 od 17.03.2022. godine, u stavu prvom izreke, određena je novčana naknada za eksproprisano zemljište i to za k.p.br. .../... pov. 0.04.99 ha, upisane u LN ... KO ..., suvlasnišptvo predlagača sa udelima od po 1/3, za koje predlagačima priznato pravo na novčanu naknadu rešenjem Gradske uprave Grada Valjeva, Odelenje za imovinske poslove i opštu upravu br. 465-45/2021-08 od 05.02.2021. godine, po ceni od 2.500,00 dinara po m2, što za površinu parcele predlagača iznosi 1.247.500,00 dinara. U stavu drugom izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima na ime novčane naknade plati za eksproprisano zemljište shodno njihovom suvlasničkom udelu od po 1/3 plati iznos od po 415.833,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.03.2022. godine pa do konačne isplate. U stavu trećem izreke rešenja određena je novčana naknada za građevinske objekte na eksproprisanoj k.p.br. .../... KO ... u površini od 0.04.99 ha upisane u LH br. ... KO ..., u iznosu od 23.189.177,54 dinara, kao i novčana naknada za troškove preseljenja u iznosu od 1.175.601,00 dinara, odnosno u ukupnom iznosu od 24.364.778,54 dinara. U stavu četvrtom izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima na ime novčane naknade za građevinske objekte na eksproprisanoj predmetnoj parceli i troškove preseljenja isplati ukupan iznos od po 8.121.592,84 dinara, što čini po 1/3 njihovog suvlasničkog udela, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.03.2022. godine pa do konačne isplate. U stavu petom izreke, određena je novčana naknada za zasade biljnih kultura na eksproprisanoj k.p.br. .../... KO ... u površini od 0.04.99 ha upisane u LP br. ... KO ... u ukupnom iznosu od 328.037,51 dinara, ranijih sopstvenika predlagača sa udelim od po 1/3. U stavu šestom izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima na ime njihovih suvlasničkih udela od po 1/3 na ime naknade za biljne kulture na eksproprisanoj kp.br. .../... KO ... u površini od 0.04.99 ha upisane u LN br. ... KO ... isplati ukupan iznose od po 109.345,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja rešenja 17.03.2022. godine pa do isplate. U stavu sedmom izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu od 582.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti rešenja pa do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 2143/22 od 15.09.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i rešenje Osnovnog suda u Valjevu 14Pl 75/21 od 17.03.2022. godine u stavovima I, II, III, IV. V i VI izreke se potvrđuje. Isto rešenje preinačuje u pogledu troškova postupka, pa se obavezuje protivnik predlagača da predlagačima solidarno na ime troškova prvostepenog postupka plati ukupan iznos od 639.596,21 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti rešenja pa do konačne isplate. Obavezan je protivnik predlagača da predlagačima solidarno na ime troškova drugostepenog postupka plati ukupan iznos od 36.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršosti rešenja pa do konačne isplate.

Protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2143/22 od 15.09.2022. godine protivnik predlagača preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju predlagači su osporili navode revizije u celini i predložili Vrhovnom sudu da istu odbije kao neosnovanu. Troškove revizijskog postupka su tražili.

Vrhovni sud je ispitao pobijano drugostepeno rešenje u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...sa izmenama) i utvrdio da je revizija protivnika predlagača neosnovana.

U postupku koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje u revizijski su pazi po službenoj dužnosti. Druge povrede u reviziji se ne ističu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagačima je pravosnažnim rešenjem Gradske uprave Grada Valjeva - Odeljenje za imovinske poslove i opštu upravu br. 465- 45/2021-08 od 05.02.2021. godine eksproprisana k.p.br. .../..., povrašine 0.04.99 ha, upisane u JIN br. ... KO ..., u korist protivnika predlagača, za izgradnju državnog puta I B br. 27 Loznica- Valjevo- Lazarevac, deonica Iverak - Lajkovac. Pred organom uprave nije postignut sporazum o visini naknade zbog čega je i pokrenut ovaj postupak.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, predviđeno je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a u stavu 2. iste odredbe navedeno je da procenu tržišne cene iz stava ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza pa prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

Prema stanju u spisima predmeta, sud je pribavio izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti od Poreske uprave – odelenje Valjevo od 29.11.2021. godine iz kog izveštaja je utvrđena procenjena vrednost parcele k.p.br. .../..., površine 0.04.99 ha, upisane u LN-I br. ... KO ... kao građevinskog zemljišta 2.500,00 dinara po m2, koja procena je data pa osnovu osnovice za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava iz pravnosnažnih rešenja Poreske uprave, odnosno elemenata i kriterijuma za utvrđivanje procenjene tržišne vrednosti, bez izlaska na teren, prosečne tržišne vrednosti u predmetima Poreske uprava, a kojima je utvrđena prosečna tržišna cena poljoprivrednog zemljišta od 1.200,00 dinara za 1m2, dok je prosečna tržišna cena parcela koje su tretirane kao građevinsko zemljište iznos od 2.500,00 dinara po 1 m2.

Po oceni suda procena Poreske uprave ničim nije obrazložena i nisu navedeni merila i kriterijumi za procenu konkretne parcele, već je procena data jedinstveno za sve parcele na navedenom području koje su eksproprisane za namenu izgradnje auto puta. U cilju utvrđivanja realne tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnoti, sud je izvršio uvid u nalaze veštaka građevinske struke i poljoprivredne struke, koje su priložili predlagači u skladu sa ovlašćenjem iz člana 261. Zakona o parničnom postupku. Veštak građevinske struke izjasnio se o tržišnoj vrednosti parcele, kao i građevinskih objekata na istoj i o troškovima preseljenja predlagača, dok se veštak poljoprivredne struke izjasnio o vrednosti biljnih kultura pa eksproprisanoj parceli. Na taj način je utvrđena tržišna vrednost eksproprisanih nepokretnosti i određena naknada.

Revident smatra da sud nije u skladu sa odredbom čl. 134. i 136. Zakona o vanparničnom postupku pribavio po službenoj dužnosti dokaze iz kojih bi utvrdio pravu vrednost nepokretnosti koje su eksproprisane već je vrednost utvrđivao na osnovu nalaza veštaka koga je sam predlagač angažovao, zbog čega smatra da je naknada nepravilno određena.

Prema oceni Vrhovnog suda, ovi navodi revizije se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Činjenica je da član 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti, ali to ne znači da je samo sud ovlašćen da izvodi dokaze i primenjuje istražno načelo, a da pritom zanemari raspravno načelo vanparničnog postupka pa i u situaciji kada se radi o visini naknade.

Činjenica je da prema članu 42 Zakona o eksproprijaciji, procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza pa prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Međutim, zadatak Poreske uprave je da vrši procenu a ne da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, pa za slučaj da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino je sud u vanparničnom postupku nadležan da odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost (odluka Ustavnog suda Už 5686/21).

Odredbom člana 261. Zakona o parničnom postupku (koji se primenjuje na osnovu člana 30. ZVP) je propisano da stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke, tako da na valjanost veštačenja ne može uticati činjenica što isti nije određen rešenjem suda, kako to smatra revident.

Posebno treba napomenuti, da prema stanju u spisima spisima a što je konstatovao i drugostepeni sud, protivnik predlagača nije u toku postupka ni koristio svoje pravo iz člana 271. Zakona o parničnom postupku, da dostavi drugi nalaz veštaka ili pisane dokaze na osnovu kojih bi se osporilo veštačenje priloženo od strane predlagača. Stoga revident sada u revizijskom postupku ne može osnovano isticati da visina naknade za eksproprisane nepokretnosti nije pravilno utvrđena.

Sa navedenih razloga revizija protivnika predlagača je odbijena kao neosnovana i primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu 1 izreke rešenja.

Rešavajući o zahtevu predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka, opredeljenih za sastav odgovora na reviziju, Vrhovni sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio nužan u ovoj pravnoj stvari pa ni troškak za sastav odgovora ne predstavlja nužni trošak koji bi se dosudio na teret protivnika predlagača, te je odlučeno kao u stavu 2 izreke rešenja, primenom odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković