.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16539/2022
25.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo grada Kragujevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 821/21 od 02.11.2021. godine, u sednici održanoj 25.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 821/21 od 02.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 821/21 od 02.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujecu P 2846/19 od 27.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati 670.735,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 821/21 od 02.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Tužilac smatra da je potrebno ujednačiti sudsku praksu u predmetima gde se traži naknada štete od grada kao odgovornog lica, a koju su izazvali psi lutalice. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu za naknadu štete doneli uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a navodima revizije se suštinski osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Pobija se činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda (koji je prihvatio i drugostepeni sud) da tužilac nije dokazao uzročno-posledičnu vezu između nastale štete i ujeda pasa lutalica za koju bi bio odgovoran tuženi. Tužilac se u reviziji pozvao na pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P 2845/19 kao dokaz o različitom odlučivanju sudova u istoj činjeničnopravnoj stvari. Međutim, da bi Vrhovni sud izuzetno dozvolio odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, potrebno je da se radi o neujednačenoj praksi tog suda kao najviše sudske instance, a ne o različitiom odlukama prvostepenog suda koje zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknadi štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise upravo od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 670.735,76 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
