Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije – Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1412/18 od 25.10.2019. godine, u sednici održanoj 21.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u delu izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1412/18 od 25.10.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2484/17 od 04.07.2018. godine, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2484/17 od 04.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje nadležnom fondu PIO za period od aprila 2014. godine do marta 2015. godine, po stopi važećoj na dan uplate, na mesečne iznose pojedinačno navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1412/18 od 25.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužioca, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2484/17 od 04.07.2018. godine je potvrđena.

Protiv rešenja o troškovima postupka drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao je tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da su doprinosi za penzijsko i invalidsko, kao i zravstveno osiguranje sadržani u novčanoj naknadi, te da je tužilac iste mogao potraživati u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužiocu tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP, ukinuo odluku o troškovima postupka i predemet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić – Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić