Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16549/2023
25.01.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Grada Beograda, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo, Beograd, protiv tužene AA iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10001/19 od 10.08.2021. godine, u sednici održanoj 25.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10001/19 od 10.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10001/19 od 10.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1675/16 od 31.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. u Ulici ... broj .. u ..., te da isti preda tužiocu na slobodno upravljanje i raspolaganje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 10001/19 od 10.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2).

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, stanovanje u spornom stanu za tuženu je od egzistencijalne važnosti, jer bi iseljenjem iz stana postala ponovo socijalno ugroženo lice, s obzirom na svoje materijalno i zdravstveno stanje, što nije društveni interes i neophodno u demokratskom društvu, budući da član 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao što to pravilno zaključuje drugostepeni sud, tuženoj garantuje pravo na dom. Donošenjem ovakve presude nije povređeno pravo tužioca na imovinu, jer je tužilac ekonomski jača strana, pa je suprotstavljeni interes tužioca, kao isključivo materijalne prirode, nesrazmeran interesu tužene kojoj je stan dat u zakup upravo da bi se otklonile negativne posledice statusa socijalno ugroženog lica.

Zato razlozi na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda ne upućuju na potrebu novog tumačenja prava, niti u ovom slučaju postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, uzimajući u obzir da je pobijana odluka upravo usklađena sa pravnim shvatanjem u praksi revizijskog suda povodom zaštite prava na dom.

Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.