Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku. Naime, pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu paradajza i paprike na njegovoj parceli u opštini ..., usled elementarne nepogode – grada dana 06.07.2020. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 11. stav 1. tačka 8. Zakona o odbrani od grada („Službeni glasnik RS“ br. 54/15), s obzirom na to da je došlo do propusta u preventivnom delovanju organa tužene u cilju smanjenja štete. S toga, kako je o zahtevu tužioca odlučeno uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa kako razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u pogledu primene člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na izostanak uzročno-posledične veze u konkrtnom slučaju, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i odgovornost tužene, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu dozvoljen revizijski razlog.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.04.2021. godine, pa kako je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu za iznos od 464.327,00 dinara i kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, a ni po osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je prvostepena presuda preinačena u korist tužene.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković