Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudkse prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Priložena sentenca iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev 5593/98 od 13.05.1999. godine, izražava stanovište da svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti i lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno, ukoliko je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca, a zatim testament potpisalo. U pitanju je odluka kojom se ukidaju nižestepene presude zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja upravo u pogledu navedenih bitnih činjenica. Otuda ukazivanje u reviziji da je advokat koji je napisao zaveštanje mogao biti svedok zaveštanja u konkretnom slučaju, ne ukazuje na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama, već samo na drugačije činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku. Međutim, u revizijskom postupku se ne mogu raspravljati činjenična pitanja, niti se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja po članu 407. stav 2. ZPP, niti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje delom navoda o nepravilnostima u postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 22.05.2017. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić