Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku («Službeni glasnik RS» br. 72/11...10/23 dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovi sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je početkom 2011. godine podnela zahtev da joj se utvrdi svojstvo osiguranika poljoprivrednika za period od 25.03.1996. godine do 25.11.2010. godine, radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Tuženi je 04.02.2011. godine obavestio tužilju da iznos utvrđenog doprinosa po istom osnovu za traženi period iznosi 680.607,00 dinara. Tužilja je po obaveštenju tuženog izvršila uplatu doprinosa 09.02.2011. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija fonda Beograd od 23.05.2013. godine, odbijena je žalba ovde tužilje AA izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Šabac od 08.03.2013. godine, kojim je odbijen zahtev podnosioca za utvrđenje svojstva osiguranika poljoprivrednika za period od 25.03.1996. godine do 15.11.2010. godine. Presudom Upravnog suda U 11186 od 22.05.2014. godine, navedeno drugostepeno rešenje je poništeno i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje i u ponovnom postupku je doneta ista odluka, koju je poništio Upravni sud. Nakon toga, rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Šabac od 12.09.2017. godine odbijen je isti zahtev ovde tužilje i po njenoj žalbi rešenjem Direkcije fonda od 29.12.2017. godine, odlučeno je odbijanjem. S obzirom da tužilji svojstvo osiguranika poljoprivrednika nije priznato u upravnom postupku pred nadležnim fondom PIO, tužilja je zatražila sudsku zaštitu u ovom parničnom postupku po tužbi od 17.12.2020. godine, zahtevajući vraćanje neosnovano plaćenog iznosa od 680.607,00 dinara. Presudom Upravnog suda - Odeljenje u Šapcu U 2709/18 od 21.01.2021. godine, poništeno je poslednje rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija fonda od 29.12.2017. godine, a kojim je po treći put odbijen zahtev tužilje da joj se utvrdi svojstvo osiguranika poljoprivrednika.

Tužilja je ostvarila pravo na starosnu penziju početkom 2020. godine po osnovu osiguranja za zaposlena lica. Novčana sredstva koja je uplatila na ime doprinosa za osiguranike poljoprivrednike za traženi period nisu joj vraćena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tuženi tokom upravnog postupka, nesavesno postupao, odbijajući da tužilji upiše staž osiguranja, za period za koji je izvršena uplata po obaveštenju od 04.02.2011. godine, te da se oglasio nenadležnom za raspravljanje, pri čemu je i dalje od tužilje uporno tražio da dostavi dokaze radi priznavanja prava na poljoprivrednu penziju, koje dokaze kasnije nije prihvatio i da zato tužilja ima pravo na vraćanje datog, na osnovu čl. 210. i 214. ZOO, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja 09.02.2011. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, uz ocenu da tužilja nije stekla svojstvo osiguranika doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti, što je isključivalo njenu obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti, te da kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši poreska uprava, sve saglasno čl. 2, 3, 7, 12. i 69. Zakona o doprinosima za obavezano socijalno osiguranje. Istaknutim razlozima dodaje da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u stavu 4. člana 10. reguliše sadržinu poreskog pravnog odnosa i propisuje da povraćaj više ili pogrešno plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poreski obveznik – fizičko lice podnosi zahtev i rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o utvrđenom pravu na povraćaj doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U konkretnom slučaju, tužilja nije dokazala da je imala svojstvo osiguranika, te da je bila obveznik doprinosa u bilo kom drugom svojstvu, a da je prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvarila po osnovu zaposlenja. Takođe, nije se obraćala tuženoj Poreskoj upravi ili drugom nadležnom organu, radi povraćaja predmetnog iznosa, kao više ili pogrešno naplaćenog, iako je na isto bila upućivana u obrazloženjima rešenja tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Po obaveštenju tuženog od 04.02.2011. godine o stanju duga na ime utvrđenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranika poljoprivrednika za period od 25.03.1996. godine do 15.11.2010. godine, tužilja je uplatila doprinos po ovom osnovu. Tužilji nije priznat status osiguranika poljoprivrednika u upravnom postupku, a uplaćeni iznos doprinosa joj nije vraćen. Tuženi nije dokazao da je uplata na bilo koji način i po bilo kom osnovu vrednovana kod utvrđivanja prava tužilje na starosnu penziju. U toj situaciji, a po odbijanju zahteva tužilje za priznavanje statusa osiguranika poljoprivrednika i to nepravnosnažnom odlukom upravnog organa u toku višegodišnjeg postupka, koji prema stanju u spisima još uvek nije okončan, tužilja može da traži zaštitu svog prava u građanskom – sudskom postupku, po pravilima o sticanju bez osnova, a sud opšte nadležnosti je nadležan da odlučuje o ovako postavljenom tužbenom zahtevu. Suprotno stavu drugostepenog suda, nije reč o poresko - pravnom odnosu, niti je rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o utvrđenju prava na povraćaj doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, uslov za sudsku zaštitu i povraćaj spornih novčanih sredstava, već o građansko - pravnom obligacionom odnosu, pa se primenjuje čl. 210. i 214. ZOO. Kako je tužilja izvršila uplatu doprinosa za obavezano penzijsko i invalidsko osiguranje tuženom, a staž joj za sporni period nije priznat, osnov po kome je uplata izvršena se nije ostvario, pa tužilja ima pravo na povraćaj datog po pravilima o sticanju bez osnova, primenom člana 210. ZOO.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je je odlučeno o glavnom potraživanju sa pripadajućom kamatom od 18.12.20020. godine i troškovima postupka.

U preostalom delu, kojim se pobija odluka o kamati dosuđenoj počev od dana neosnovanog sticanja - 09.02.2011. godine pa do podnošenja tužbe 17.12.2020. godine, revizija nije osnovana. Ovo iz razloga što je od podnošenja zahteva za priznanje statusa osiguranika poljoprivrednika i dana uplate doprinosa kao dana sticanja pa do podnošenja tužbe, trajao upravni postupak tokom koga su u tri kruga donošena rešenja po zahtevu, a potom u upravnom sporu po tužbi ovde tužilje, poništavana od strane Upravnog suda i predmet vraćen na ponovni postupak upravnom organu. Zbog toga tuženi nije u obavezi da tužilji plati zakonsku zateznu kamatu od dana sticanja, već od dana podnošenja zahteva (tužbe) – 17.12.2020. godine, sve saglasno članu 214. ZOO, s obzirom da je tužilja u međuvremenu do podnošenja tužbe štitila svoje pravo u upravnom postupku.

Na osnovu člana 413. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj, na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova i to: za sastav revizije od 18.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi, kao i na ime sudskih taksi za reviziju 72.212,14 dinara i revizijsku odluku 97.500,00 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...106/15).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković