.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1662/2020
11.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Nešić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 386/18 od 01.10.2018. godine, u sednici od 11.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 386/18 od 01.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 386/18 od 01.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1. 28/17 od 10.10.2017. godine, stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predemetu Osnovnog suda u Vranju I 557/17, i to po osnovu razlike zarade 7.519,80 dinara, po osnovu neisplaćene zarade 97.243,86 dinara, na osnovu neisplaćenog regresa 11.076,56 dinara i 16.739,37 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, na ime troškova parničnog postupka 32.700,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i na ime troškova izvršnog postupka 20.584,00 dinara. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 386/18 od 01.10.2018. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11.. 78/18). Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda o pravu na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik društveno pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbom od 21.04.2017. godine tužilja je tražila naknadu štete u iznosu od 132.582,56 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
