.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16626/2022
22.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1067/22 od 27.04.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1067/22 od 27.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1067/22 od 27.04.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku P 2623/21 od 16.12.2021. godine, u stavovima 1, 4, 7, 10, 13, 16, 17, 18, 19, 20. i 21. izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena Republika Srbija da im na ime naknade štete isplati iznos od po 343.855,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 270.368,00 dinara počev od 06.03.2020. godine kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, kao neosnovan i obavezani tužioci da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 82.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu shodno odredbi člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili radnici preduzeća fabrike hartije „Božo Tomić“ Čačak sa većinskim društvenim kapitalom, koje preduzeće je privatizovano dana 17.07.2007. godine. Zaključen je ugovor koji je overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov 1375/07. Kupac kapitala nije ispunio ugovorne obaveze pa je Agencija za privatizaciju donela odluku da se naznačeni ugovor raskine i kapital koji je bio predmet prodaje prenese na Agenciju – subjekat privatizacije sa udelom od 73% akcijskog kapitala, na akcijski fond 3,36% a ostatak akcijskog kapitala je upisan na fizička lica. Rešenjem Privrednog suda u Čačku St 17/13 od 05.07.2013. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD fabrika hartija „Božo Tomić“ Čačak, zbog nesprovođenja unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajnog dužnika, trajne nesposobnosti plaćanja, prateće nesposobnosti plaćanja i prezaduženosti. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju Republike Srbije. Tužioci su podneli prijavu potraživanja pa je stečajni sudija doneo zaključke o priznatim potraživanjima tužilaca u prvom i trećem isplatnom redu. Rešenjem Privrednog suda u Čačku St 17/13 od 10.11.2015. godine obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika, a postupak je nastavljen u odnosu na stečajnu masu stečajnog dužnika. Rešenjem o glavnoj deobi St 10/16 od 15.07.2016. godine određena je glavna deoba stečajne mase stečajnog dužnika, pa je utvrđeno potraživanje tužilaca u ovom postupku kao i namirenje u određenom procentu. Tužioci su potraživanja koja su im priznata u stečajnom postupku imali utvrđenom pravnosnažnom presudom – presuda na osnovu priznanja Osnovnog suda u Čačku P1 676/12 od 25.02.2013. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem dana 20.03.2013. godine. Potraživanje se odnosilo na isplaćivanje minimalne zarade za određeni period od 01.04.2011. do 01.04.2012. godine. Međutim, to potraživanje po pravnosnažnoj presudi nije isplaćeno zbog čega je podnet predlog za izvršenje i doneto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 2615/13 od 03.06.2013. godine radi isplate neisplaćenih minimalnih zarada za naznačeni period. U postupku izvršenja tužioci nisu uspeli da naplate svoja potraživanja zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom. Veštanjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je kolika je visina namirenih potraživanja kako u pogledu glavnog potraživanja tako i u pogledu kamate. Tužioci nisu pokretali postupak radi usvajanja prigovora i utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da imajući u vidu da tužioci nisu naplatili svoje potraživanje i da se kao prethodno pitanje u ovom postupku može utvrđivati da je istima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog dužine trajanja celokupnog postupka (imajući u vidu da je od momenta podnošenja tužbe u predmetu P1 672/12 i P1 693/12 sve do zaključenja stečajnog postupka 2018. godine proteklo šest godina), tužbeni zahtev tužilaca usvojio i odlučio kao u stavovima prvostepene presude (1, 4, 7, 13, 16, 17, 18, 19, 20. i 21) dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilaca odbio kao neosnovan.
Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda. Nalazi da je zaključak prvostepenog suda pogrešan a iz razloga što tužioci nisu vodili poseban postupak za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz razloga što se u ovom postupku ne može utvrđivati kao prethodno pitanje da li je tužiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takav stav zauzet je i u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 3327/21 od 10.08.2021. godine, a u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Tužioci su bili dužni da podnesu prigovor radi ubrzanja postupka ukoliko su smatrali da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Propustili su da izdejstvuju odluku suda kojom se utvrđuje da je propustom tužene povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku što predstavlja osnov da bi mogli da u ovom postupku potražuju traženu štetu. Stoga je prvostepena presuda u usvajajućem delu preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je izdejstvovanje odluke kojom bi se utvrdilo da povreda prava na suđenje u razumnom roku uslov da bi tužioci ušli u pravo na naknadu traženih iznosa. Tužioci su propustili da izdejstvuju odluku kojom se utvrđuje da je propustom tužene povređeno pravo tužilaca na suđenje u razumnom roku i da usled tog propusta u stečajnom postupku nije došlo do potpunog namirenja njihovog potraživanja. Bez ispunjenosti naznačenog uslova tužioci nemaju pravo na naknadu štete koju potražuju, jer donošenje odluke kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku, predstavlja preduslov za ostvarivanje ovog prava. Ovo iz razloga što se u ovom postupku ne može utvrđivati uzročna veza između postupanja tužene i pretrpljene materijalne štete da se stoga ne može ni izvući zaključak da je tužiocima povređeno pravo na mirno uživanje imovine zajemčene članom 58. Ustava Republike Srbije. Stoga se ovi navodi koji su naznačeni u pojedinačnim revizijama tužilaca ne mogu prihvatiti kao osnov za donošenje drugačije odluke suda.
Imajući u vidu napred izneto Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
