.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16629/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Todor Milošević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Apelacioni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 202/23 od 02.02.2023. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 202/23 od 02.02.2023. godine u odbijajućem delu za iznos od 1.400 evra sa pripadajućom zateznom kamatom, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, reviziji tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 202/23 od 02.02.2023. godine u odbijajućem delu za iznos od 1.400 evra sa pripadajućom zateznom kamatom.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 409/22 od 07.12.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 1.200 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 07.12.2022. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati preko duđenog iznosa od 1.200 evra do traženog iznosa od 3.000 evra, odnosno za iznos od 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 37.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 202/23 od 02.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da isplati tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke prvostepene presude još iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od 07.12.2022. godine do isplate, dok je preko iznosa od 1.600 evra do traženog iznosa od 3.000 evra, odnosno za iznos od 1.400 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 07.12.2022. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, odbijen ažalba tužioca kao neosnovana. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u odbijajućem delu odluke iz stava drugog izreke, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete - novčanom obeštećenju zbog povrede prava na suđenje u razumenom roku, kojom je tužena obavezana da navedenu naknadu plati. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava u pogledu dosuđene visine obeštećenja, koja zavisi od ocene svih okolnosti konkretnog slučaja. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete - novčanog obeštećenja u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 3.000 evra (a pobijanog dela 1.400 evra) i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije i u ovom slučaju se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
