Zbog različitog postupanja nižestepenih sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama, koje se odnose na sporove za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tuženog povodom vanrednog usklađivanja penzija vojnih osiguranika od 11,06% za 2007. godinu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno je ujednačiti sudsku praksu u ovoj vrsti sporova, da bi se sprečila povreda prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 2. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog različitih odluka nižestepenih sudova u ovoj vrsti sporova.

Stoga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

Tužilac je korisnik prava na administrativnu penziju, a to pravo mu je priznato rešenjem Fonda SOVO od 09.12.2003. godine. Direktor Fonda PIO je doneo rešenje o vanrednom usklađivanju penzija („Službeni glasnik RS“ br. 20/2008) počev od 01.01.2008. godine za 11,06%, što predstavlja faktičko usklađivanje penzija sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji u 2007. godini, a kojim su penzije dovedene u visinu od 60% od prosečne zarade u Republici Srbiji za tu godinu.

Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili sa obrazloženjem da se rešenje direktora Fonda PIO o vanrednom usklađivanju penzija za 11,06% ne odnosi na vojne penzionere.

Revizijom tužioca se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega se za sada ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Naime, prema članu 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Pri ograničenju ljudskih i manjinskih prava, u koje spada i pravo na imovinu u smislu člana 20. stav 3. Ustava Republike Srbije, svi državni organi, naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Sudovi opšte nadležnosti su u smislu člana 1. ZPP u vezi člana 172. ZOO, nadležni da odlučuju o tužbi za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada fonda PIO u izvršenju utvrđene obaveze isplate penzija. Pravilnost obračuna penzije ocenjuje se u upravnom postupku pred naldežnim organom i u upravnom sporu, a u slučaju nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa u izvršenju tako utvrđene obaveze, sud opšte nadležnosti odlučuje o pravu na naknadu štete.

Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilnim radom službenog lica ili organa smatra se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti, koje šteti pravu ili interesima nekog lica.

Pravo na vanredno usklađivanje penzija vojnih osiguranika od 11,06%, po oceni nižestepenih sudova, ne proizlazi iz rešenja direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o vanrednom usklađivanju penzija počev od 01.01.2008. godine. Međutim, pravno dejstvo ovog rešenja, koje je tehnički sprovedbenog karaktera, mora se posmatrati u skladu sa odredbom člana 75. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, kojim je u stavu 1. propisano da ukoliko prosečni iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćen za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 01.01. tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenog u prethodnoj godini.

Osim toga, nepravilno je primenjena odredba člana 193. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije, s obzirom da je za njenu pravilnu primenu bilo neophodno utvrditi i prosečan iznos penzija vojnih osiguranika i penzije tužioca, te da li je taj prosek bio manji od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa za prethodnu godinu (2007.) da bi se moglo oceniti da li se navedeno rešenje direktora Fonda PIO odnosi i na korisnike vojnih penzija, da li su s obzirom na te okolnosti bili ispunjeni uslovi za vanredno usklađivanje penzija tužioca u konkretnom slučaju.

Kako su nižestepeni sudovi propustili da ocene legalnost, legitimnost i proporcijalnost ograničenja u pogledu usklađivanja vojnih penzija vojnih osiguranika, a zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene ni bitne činjenice koje su od značaja za ocenu osnova i uslova odgovornosti tužene za naknadu ove štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tuženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, ukinuo nižestepene presude, s tim što će u ponovnom postupku prvostepeni sud otkloniti navedene nedostatke i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.