Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi M.N. izjavio je reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz čl. 374. stav 1. u vezi čl. 396. stav 1. ZPP, na koju revident ukazuje. Drugostepeni sud ocenio je bitne žalbene navode od značaja za presuđenje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođen ....godine u I. od majke M.S., koja je preminula 11.03.2006.godine. U matičnoj knjizi rođenih kao otac tužioca upisan je T.S., koji je sa majkom tužioca zaključio brak 12.02.1978.godine. Pre zaključenja braka, oni su živeli u dugoj vanbračnoj zajednici, a zajednicu života zasnovali su još dok je tužilac bio dete mlađeg uzrasta. U vreme kada je tužilac pošao u školu, T.S. je uz saglasnost majke tužioca 12.09.1972.godine priznao očinstvo tužioca, pa je 21.09. iste godine prezime tužioca promenjeno sa L. u S.. T.S. preminuo je 22.06.1990.godine. Početkom 1998.godine tužilac je od trećeg lica saznao da T.S. nije njegov biološki otac, već da je njegov otac Č.N.. O tome je razgovarao sa majkom, koja je to potvrdila. Č.N. preminuo je 25.10.2001.godine. Iz braka sa K.N., rođenom M., Č.N. imao je dvoje dece – P., rođenog 21.02.1953.godine, koji je preminuo 21.12.2012. godine i tuženog M.N. Tuženi V.N., J.M. i O.P. su deca pok. P.N.. Prvo dete pok.Č.N.-pok.P.N. rođen je u G., u mestu rođenja oca, a drugo dete-M.N. u N.K.. U periodu između 1953. i 1965.godine pok. Č.N. preselio se sa porodicom iz G. u N.K.. Majka tužioca je 05.06.1998.godine potpisala i pred Opštinskim sudom u Inđiji overila izjavu pod Ov.br. 1977/98 u kojoj je navela da je tužioca rodila kao vanbračno dete i da je njegov prirodni otac Č.N., sa kojim je u periodu od 1955.godine do 1965. godine održavala vanbračnu vezu i imala odnose. Navela je takođe da je pok.T.S. iz poštovanja i ljubavi prema njoj, još u vreme kada je sa njim živela u vanbračnoj zajednici, izjavom kod matičara priznao tužioca za svog biološkog sina iako je znao da on nije njegov sin. Inače, tužilac se seća da se pok.T.S. prema njemu nije ponašao kao otac u smislu pružanja pažnje i nege i da se u odnosu sa njim osećao odbačenim. U periodu od 1971. do 1973.godine bio je u zatvoru, a očinstvo je priznao 12.09.1972.godine. Na osnovu nalaza i mišljenja DNK Centra za genetiku utvrđeno je da svi srodnici po muškoj liniji moraju imati isti Y haplotip. Podjednako je verovatno da tužilac i tuženi M.N. jesu i nisu polubraća po ocu. Poređenjem Y haplotipova utvrđeno je da tuženi imaju identični Y haplotip sa tužiocem, što znači da su sigurno srodnici po muškoj liniji. Inače, u svom objašnjenju, Centar za genetiku Beograd je naveo da se radi preciznijeg izjašnjenja na okolnost da li su tužilac i tuženi M.N. braća po ocu, može testirati i majka tuženih V., J. i O., dece pok. P.N., a rođenog brata tuženog M.N.. Na osnovu DNK njihovih profila i DNK profila njihove majke bilo bi moguće rekonstruisati DNK profil pok.P.N.. Potom bi se poredili DNK profili tužioca, tuženog M.N. i pok.P.N. sa ciljem da se daljom biostatičkom obradom utvrdi da li je tužilac brat po ocu tuženom M.N. i pok.P.N., koji su rođena braća. Pošto je rešenjem od 23.09.2014.godine određeno DNK veštačenje, podneskom od 10.10.2014.godine Centar za genetiku je obavestio sud da se N.N. nije pojavila na dan zakazanog veštačenja 07.10.2014.godine. Rešenjem od 29.01.2015.godine ponovo je određeno ovo veštačenje, jer se, prema navodima tuženih, njihova majka zove N.N., ali se ni tada nije odazvala radi veštačenja, o čemu je Centar za genetiku 03.03.2015.godine obavestio sud. Inače, pok. Č.N. imao je osam sestara, nije imao rođene braće, a njegov otac V.N. preminuo je 1970. ili 1971.godine, kada je imao preko 70 godina.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su utvrdili da pok. T.S. nije biološki otac tužioca i da je njegov biološki otac pok.Č.N., čiji su naslednici tuženi u ovom sporu.

U konkretnom slučaju, tužilac je tužbu u ovom sporu radi osporavanja i utvrđivanja očinstva podneo primenom člana 252. stav 1. i 251. stav 1. u vezi člana 255. Porodičnog zakona, protiv tuženih kao zakonskih naslednika pok. Č.N., koji je preminuo 25.10.2001.godine. U matičnoj knjizi rođenih kao otac tužioca upisan je pok.T.S. sa kojim je majka tužioca M. 12.02.1978.godine zaključila brak, a pre toga su bili u vanbračnoj vezi i imali imtimne odnose punih 40 godina (od 1955.godine do 1995.godine). Pok.T.S., uz saglasnost majke tužioca priznao je očinstvo tužioca, a tužilac je rođen....godine kao vanbračno dete i sve do 1972. godine u matičnoj knjizi rođenih za njega nisu bili upisani podaci o ocu. Tada je pok.T.S. priznao očinstvo iz poštovanja i ljubavi prema majci tužioca, iako je znao da tužilac nije njegov sin. Prema tužiocu se nije ponašao kao otac, nije mu pružao potrebnu pažnju i negu, pa se tužilac u odnosu prema pok.T.S. osećao odbačenim. Te činjenice, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi ukazuju na to da je i pok.T.S. znao da on nije biološki otac tužioca, a tu činjenicu je majka tužioca i priznala i čak potpisala i pred sudom overila izjavu sa sadržinom da je tužilac vanbračno dete i da je njegov prirodni otac pok.Č.N., sa kojim je punih 40 godina održavala imtimne odnose, pa tako i 1965.godine, kada je tužilac rođen. Pri tom, pok.Č.N. nije imao rođene braće. Nije utvrđeno da je njegov deda po ocu V.N. bio u bilo kakvoj vezi sa majkom tužioca. To znači da nije bilo drugih srodnika pok.Č.N. u pobočnoj liniji za koje bi postojale indicije o bilo kakvoj vezi sa majkom tužioca, već takve činjenice postoje samo u odnosu između pok.Č.N. i majke tužioca. Takođe, veštačenjem DNK Centra za genetiku d.o.o. Beograd, koje je vršeno poređenjem Y haplotipa utvrđeno je da tuženi imaju identičan Y haplotip sa tužiocem, što znači da su sigurno srodnici po muškoj liniji. Činjenica da se majka tuženih V., J. i O. – N.N. nije odazvala pozivu kada je zakazano novo DNK veštačenje, pravilno je cenjena u sklopu svih ostalih dokaza i uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl. 231. ZPP, na osnovu čega su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je pok.Č.N. biološki otac tužioca, a da lice koje je upisano kao otac tužioca-pok.T.S. nije njegov biološki otac.

U reviziji tuženog M.N., u pretežnom delu, osporava se ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.