Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23) - ZPP, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene delimično osnovana (u usvajajućem delu odluke o kamati na glavni dug). U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u Investbanci a.d. Beograd. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St br. 10/02 od 03.01.2002. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Investbankom“ a.d. Beograd. Kapital poslodavca tužilje je bio pod kotrolom države, pošto je jedini član i akcionar ove banke bila Agencija za osiguranje depozita, koja je u vlasništvu Republike Srbije. Tužilji je u stečajnom postupku priznato potraživanje u iznosu od 63.895,65 dinara, od čega je glavni dug 23.593,21 dinara, a kamata 39.895,65 dinara. Preostalo neisplaćeno potraživanje stečajnog poverioca, a nakon isplate po prvoj delimičnoj deobi stečajne mase, iznosi 58.263,94 dinara.Rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Rž 1311/21 od 31.05.2021. godine, usvojena je žalba tužilje i utvrđeno je da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka.

Iz izloženih razloga nisu osnovani revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu odluke za glavni dug, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati koja čini deo glavnog zahteva.

Naime, tužilji je u stečajnom postupku priznato potraživanje po osnovu neisplaćene zarade u ukupnom iznosu od 63.895,65 dinara, od čega je glavni dug 23.593,21 dinara, a kamata na iznos glavnog duga za period od otvaranja stečaja do 31.07.2012. godine iznosi 39.895,65 dinara.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je izvršiti razgraničenje najpre glavnice a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

Nižestepeni sudovi u ovom slučaju o tome nisu vodili računa i zato su propustili da od stečajnog suda po službenoj dužnosti zatraže izveštaj o metodi koja je primenjena prilikom obračuna zatezne kamate i eventualno njeno preračunavanje metodom prostog interesnog računa.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje tako što će od stečajnog suda zatražiti izveštaj o metodu koji je primenjen prilikom obračuna zatezne kamate na tužiljino novčano potraživanje, a ako je taj obračun izvršen primenom komforne metode i njen preračun primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163.stav 4. ZPP.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković