Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik motocikla registarske oznake ... . Dana 05.08.2016. godine, oko 10,00 časova, u mestu ..., došlo je do saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao tužilac, tako što se motociklom kretao državnim putem drugog A reda iz pravca Vranja ka Leskovcu. U jednom trenutku tužilac je usled gubitka kontrole upravljivosti motocikla skrenuo udesno i izleteo sa kolovoza puta na zemljanu bankinu, gde je udario u metalnu zaštitnu odvojenu ogradu sa desne strane, motocikl se zatim odbio od ograde u levu stranu, vratio na kolovoz puta i nastavio kretanje ukoso ulevo, uz klizanje i grebanje po kolovozu, prelazeći sa desne na levu kolovoznu traku, te se zaustavio neposredno nakon udara u prednju čeonu stranu putničkog vozila „KIA“, koje se u vreme nezgode kretalo iz suprotnog smera. Tužilac je usled ove nezgode pao sa motocikla i tom prilikom zadobio teške telesne povrede, dok je motocikl kojim je upravljao, oštećen. U blizini mesta predmetne saobraćajne nezgode izvođeni su radovi na presecanju puta i tu se nalazilo više radnih mašina i teških teretnih vozila, a bili su prisutni i radnici koji su izvodili radove.

Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke utvrđeno je da se motocikl pre nezgode kretao brzinom od 63 km/h, što je 23 km/h veća brzina od dozvoljene brzine kretanja za datu deonicu puta u vreme nezgode koja je iznosila 40 km/h, dok se putničko vozilo „KIA“ u isto vreme kretala u suprotnom smeru. Prilikom vršenja uviđaja od strane policije nije konstatovano da je na kolovozu puta na mestu nezgode bilo kamenja. Vozač motocikla je učinio propust u saobraćaju neposredno pre nezgode, jer se kretao brzinom koja je veća od dozvoljene brzine kretanja za datu deonicu puta u vreme nezgode, što je u direktnoj vezi sa načinom i brzinom reagovanja vozača motocikla u slučaju uočavanja eventualne prepreke u vidu kamenja na kolovozu. Ukoliko je u vreme nezgode bilo kamenja na delu kolovozne trake kojom se kretao motocikl, sudski veštak smatra da navedeni propust u saobraćaju od strane tužioca kao vozača motocikla nije u uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode, već da je imao doprinos u nastanku saobraćajne nezgode. Međutim, ukoliko u vreme nezgode nije bilo kamenja na delu kolovozne trake kojom se kretao motocikl, sudski veštak smatra da je nastanak saobraćajne nezgode u uzročnoj vezi sa postupkom i načinom upravljanja motociklom od strane tužioca kao vozača u vreme nezgode. Na osnovu dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke utvrđeno je da bi udar prednjeg točka motocikla u prepreku na putu u vidu kamenja oštrih ivica i dimenzija koje je naveo tužilac u svojoj izjavi, moglo da izazove oštećenje na prednjem točku motocikla u vidu sečenja pneumatika i deformacije oboda aluminijumskog naplatka točka kao i destabilizaciju motocikla u datoj situaciji gubitak kontrole upravljivosti vozača nad motociklom, a zatim i pad motocikla sa vozačem, međutim kako nema materijalnih dokaza da je na kolovozu puta na mestu nezgode bilo kamenja, niti je postojanje kamenja konstatovano prilikom vršenja uviđaja saobraćajne nezgode, sudski veštak na osnovu raspoloživih podataka iz spisa predmeta nije mogao sa sigurnošću da se izjasni da je do pada tužioca sa motocikla i oštećenja motocikla došlo usled postojanja kamenja na putu. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke utvrđeno je da je šteta na motociklu tužioca iznosi 195.837,49 dinara i da je uzrok pada tužioca čeoni udarac motocikla u prepreku na putu (udarna rupa ili čvrst predmet). Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ortopeda, utvrđeno je da je tužilac pretrpeo tešku telesnu povredu u vidu preloma trećeg rebra sa leve strane, išćašenja zgloba između ključne kosti i lopatične kosti u ramenu sa leve strane, nagnečenje levog stopala, skvrčeno i bezvazdušno stanje dela pluća sa leve strane i opuštenost mišićne prečage, tj. dijafragme, utvrđen je intezitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova, umanjenje životne aktivnosti od 10 % i stepen naruženosti. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđen je intezitet i trajanje pretrpljenog straha.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da su tuženi u obavezi da tužiocu naknade štetu, tuženi JP „Putevi Srbije“, kao upravitelj javnog puta, zbog propuštanja blagovremenog obavljanja poslova, organizovanja i kontrole pojedinih radova na redovnom održavanju puta, a tuženi Privredno društvo „Valmeks“ EOOD, Ogranak Vladičin Han, kao jedan od podizvođača, te da na strani oba tužena stoji solidarna odgovornost sa svim ostalim izvođačima odnosno podizvođačima koji su izvodili radove na toj deonici primenom člana 206. stav 4. u vezi člana 207. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo, jer je utvrdio da je u momentu nezgode na kolovoznoj traci kojom se kretao tužilac u trenutku saobraćajne nezgode bilo kamenja, pri tome ceneći nalaze i mišljenja sudskih veštaka saobraćajne i mašinske struke. Visinu naknade nematerijalne štete odmerio je imajući u vidu vrstu i težinu povrede koju je tužilac zadobio, intezitet i trajanje fizičkih bolova i straha, stepen umanjenja životne aktivnosti i stepen naruženosti, primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 232. ZPP.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca smatrajući da ne postoji uzročno posledična veza između nastale štete, propuštanja tuženog JP „Putevi Srbije“ da blagovremeno obavlja poslove organizovanjem kontrole pojedinih radova navedenom održavanju puta i tuženog PD „Valmeks“ EOOD, Ogranak Vladičin Han, kao izvođača radova jer tužilac nije dokazao da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za naknadu štete odnosno nije pružio validne i merodavne materijalne dokaze o tome da je kamenje na putu bilo uzrok saobraćajne nezgode. Ovo, jer u zapisniku o uviđaju saobraćajne nezgode 09.08.2016. godine ovlašćena službena lica PU Vranje su jasno konstatovala da je kolovoz suv i čist, kao i da je asfalt kolovoza gladak, ravan i bez oštećenja, dok tragovi kamenja tom prilikom nisu konstatovani, dok svedok BB nije potvrdio tvrdnje tužioca da je na kolovozu bilo kamenja u vreme saobraćajne nezgode, niti da su radnici ulazili na kolovoz i uklanjali kamenje sa puta ili bilo šta drugo. Pri tome je cenio nalaze i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke i sudskog veštaka mašinske struke i zaključio da iz nalaza i mišljenja ovih sudskih veštaka ne proizlazi da je kamenje na putu bilo uzrok saobraćajne nezgode. Veštak mašinske struke u datom mišljenju je naveo da uzrok pada tužioca može da bude čeoni udarac motocikla u prepreku na putu u vidu udarne rupe ili čvrstog predmeta, međutim, tužilac nije dokazao postojanje tih uzroka odnosno ni udarne rupe ni čvrstog predmeta (kamenja). Veštak saobraćajne struke je bio izričit u datom nalazu i mišljenju, kao i dopuni mišljenja da nema materijalnih dokaza da je bilo kamenja, niti je postojanja kamenja konstatovano prilikom vršenja uviđaja saobraćajne nezgode, zbog čega se ne može sa sigurnošću prihvatiti da je do pada došlo usled postojanja kamenja na putu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da su tuženi pasivno legitimisani, tuženi JP „Putevi Srbije“ u skladu sa članom 7, 8. i 15. Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) koji se primenjivao u vreme saobraćajne nezgode, a tuženi PD „Valmeks“ EOOD, Ogranak Vladičin Han, shodno članu 206. stav 4. u vezi sa članom 207. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, za sada se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da ne postoji uzročno posledična veza između nastale štete i propuštanja tuženih, jer nije razjašnjeno da li je bilo kamenja na kolovozu na delu kojim se tužilac kretao, kada se imaju u vidu tvrdnje tužioca, kao i nalazi i mišljenja sudskih veštaka mašinske i saobraćajne struke u vezi oštećenja koja su nastala na motociklu tužioca, a koja su po mišljenju ovih sudskih veštaka mogla nastati usled čeonog udara u prepreku (udarna rupa ili čvrsti predmet).

Naime, tužilac tvrdi da je prilikom vožnje naleteo na kamenje na kolovozu koje se tu zateklo zbog radova koji su se obavljali na delu puta kojim se kretao i da je upravo to kamenje bilo uzrok njegovog pada sa motocikla, a da su radnici sklonili kamenje sa puta pre dolaska policije na lice mesta radi obavljanja uviđaja. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke sledi da zbog vidnog oštećenja: prednje gume, bandaša, držača amortizera i prednje vile, viljuške štapova prednje vile da se sa sigurnošću može reći da je uzrok pada čeoni udar u prepreku (udarna rupa ili čvrsti predmet), a da na to nedvosmisleno ukazuje stepen oštećenja prednjeg dela motocikla, dok su bočna oštećenja samo posledica proklizavanja. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast saobraćaja, transporta i bezbednost, između ostalog sledi da se na fotografijama iz spisa mogu uočiti oštećenja koja su nastala na prednjem točku motocikla u vidu deformacije aluminijumskog naplatka točka po obodu i oštećenja pneumatika točka u istoj zoni, te da smatra da su navedena oštećenja mogla nastati prilikom udara prednjeg točka motocikla u neku čvrstu prepreku koja je mogla biti i u vidu kamena na putu, kako to u svojoj izjavi navodi vozač motocikla. Stoga, a imajući u vidu navedeno ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da ne postoji uzročno posledična veza između nastale štete i propuštanja tuženih, budući da nije razjašnjeno da li je bilo kamenja na kolovozu na delu kojim se tužilac kretao, jer upravo iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka sledi da kada se imaju u vidu nastala oštećenja na motociklu tužioca da se može reći da je uzrok pada čeoni udar u prepreku (udarna rupa ili čvrsti predmet). To što je u zapisiku o uviđaju saobraćajne nezgode od 09.08.2016. godine navedeno da je kolovoz suv i čist, kao i da je asfalt kolovoza gladak, ravan i bez oštećenja ne znači da se u vreme kada se desila saobraćajna nezgoda da se na kolovozu nisu nalazile prepreke u vidu kamenja.

Iz izloženih razloga, odluka drugostepenog suda je ukinuda, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od njegovog ishoda u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud utvrdi pod kojim okolnostima je došlo do saobraćajne nezgode, a upravo imajući u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka mašinske struke i nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke, prema kojim nalazima i mišljenjima, a kada se imaju u vidu nastala oštećenja na motociklu tužioca da se može reći da je uzrok pada čeoni udar u prepreku (udarna rupa ili čvrsti predmet), kako je to u svojoj izjavi i naveo tužilac, nakon čega će, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković