.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1678/2020
10.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 510/19 od 14.10.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 510/19 od 14.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 510/19 od 14.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 390/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji, na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku plati 400 evra sa zakonskom kamatom počev od 15.04.2019. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženih 3.000 evra, sa pripadajućom kamatom. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 23.400,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 510/19 od 14.10.2019. godine, žalbe parničnih stranaka su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka, a odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, uz adekvatnu primenu materijalnog prava, a odluka o visini naknade u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno različita visina dosuđene naknade ne predstavlja ujedno i neujednačenu sudsku praksu.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“ br.40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, primenom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred sudom radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom 3. istog člana određeno je da u ovim postupcima revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.10.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je protivvrednost 2.600 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, a da je i odredbom člana 27. stav 3. posebnog zakona - Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, određeno da u ovoj vrsti sporova revizija nije dozvoljena, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je i revizija tužilje nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
