Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 2444/23 od 28.09.2023. godine, stavom 1. izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Paraćinu P 144/20 od 10.03.2020. godine, i presudio tako što je pod tačkom 1. izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženu obavezao da mu na ime pričinjene štete na podrumskom delu koji se sastoji od zasebnog ulaza dimenzija 3,75m h 1,60m na južnoj strani porodičnog objekta broj 1 i jedne zasebne prostorije ispod objekta broj 1 dimenzija 4,00 m h 3,70 m, koji se nalazi na k.p. br. ... KO ..., isplati iznos od 22.360,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja 28.09.2023. godine pa do isplate. Stavom 2. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je tužena obavezana da mu na ime pričinjene štete na objektu br. 3 - pomoćne zgrade koja se nalazi na k.p. ... KO ... isplati iznos od 801.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 28.09.2023. godine do isplate. Stavom 3. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime pričinjene štete na podrumskom delu koji se sastoji od zasebnog ulaza dimenzija 3,75m h 1,60m, na južnoj strani porodičnog objekta br. 1, i jedne zasebne prostorije ispod objekta br. 1 dimenzija 4,00m h 3,70m koji se nalazi na k.p. br. ... KO ..., isplati iznos od još 22.360,00 dinara, sa traženom zakonskom zateznom kamatom i na ime pričinjene štete na objektu br. 3 – pomoćnoj zgradi koja se nalazi na k.p. br. ... KO ..., isplati iznos od još 801.600,00 dinara, sa traženom zakonskom zateznom kamatom, kao i zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose, počev od 31.03.2014. godine pa do dana presuđenja 28.09.2023. godine. Stavom 4. izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 424.845,00 dinara.

Protiv usvajajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2.tačka 12. istog Zakona, na koju tužena u reviziji ukazuje, nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik 3/4 k.p. br. ... na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada označena brojem 1, i pomoćni objekat br. 3, izgrađeni tokom 1970.-te godine. Tužena je vlasnik k.p. br. ... koja se graniči sa tužiočevom parcelom i na istoj ima sagrađena dva objekta i to porodičnu stambenu zgradu koja je legalizovana i drugi objekat koji nije legalizovan, a sagrađeni su pored objekta u vlasništvu tužioca. Rešenjem građevinske inspekcije br. ...-...-.../... od 26.03.1997. godine, pravnom prethodniku tužene, VV, naloženo je da tužiocu omogući da izgradi trotoar sa severne strane svojih objekata (br. 1 - stambeni objekat i br. 3 - pomoćni objekat) u širini od 50 cm sa odgovarajućim padom suprotnim od objekta i takođe mu je naloženo da ne ugrožava objekte tužioca nasipanjem zemlje i/ili na bilo koji drugi način. Rešenjem građevinske inspekcije br. ...-...-.../... od 11.01.1998. godine, naloženo je tužiocu da izvrši sanaciju severnog zida (objekta br. 3), da na istom postavi horizontalne i vertikalne oluke, odvede atmosfersku vodu u svoj plac, dok je pravnom prethodniku tužene naloženo da omogući tužiocu da izvede te radove i da ga u tome ne ometa, kao i da nakon završetka radova vrati parcelu tužioca u prvobitno stanje. Rešenjem građevinske inspekcije br. ...-...-.../...-... od 12.07.2010. godine, pravnom prethodniku tužene je naloženo da omogući tužiocu sanaciju objekta i izgradnju trotoara na taj način što će ukloniti postojeću denivelaciju terena, a takođe mu je naloženo da, nasipanjem zemlje ili na bilo koji drugi način ne ugrožava objekte tužioca. Tužiocu je naloženo da odmah započne sanaciju pomoćnog objekta br. 3, na osnovu prethodno urađenog projekta sanacije i pribavljene građevinske dozvole, da na severnoj strani stambenog i pomoćnog objekta izgradi trotoare sa odgovarajućim nagibom, nakon što VV (pravni prethodnik tužene) izvede potrebne radove uklanjanja denivelacije terena i da reši odvodnjavanje atmosferskih voda sa svog pomoćnog objekta, a rok za postupanje po ovom rešenju je 60 dana. Tužilac i pravni prethodnik tužene nisu u datim rokovima postupili po rešenjima građevinske inspekcije, niti su izveli bilo koje radove. Veštačenjem je utvrđeno da su nastala oštećenja na objektu tužioca mogla biti sprečena da je postupljeno po rešenjima građevinske inspekcije, dok oštećenja na objektu br. 1 ne bi nastala da je izgrađen trotoar sa potrebnim padom, suprotnim od objekta radi odvođenja atmosferskih voda, s tim što je nužna pretpostavka (koja se nije ostvarila), bilo uklanjanje nasute zemlje od strane tužene, kako je naloženo rešenjima inspekcije iz 1997. i 2010. godine. Pored toga, objekti tužene koji su zidani kasnije od objekata tužioca, prema nalazu veštaka, zidani su na nepropisnoj blizini, što je, uz nasutu zemlju uz severni zid objekta tužioca i nasipanja parcele tuženog dovelo do vlaženja tla i propadanja objekta tužioca, a što je tužioca onemogućilo da izvede radove na svojim objektima. Tužena je istakla prigovor zastarelosti potraživanja tužioca, ukazujući da je on tužbu sudu podneo 30.03.2016. godine, a da je za štetu znao znatno ranije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio, nalazeći da njegovo potraživanje nije zastarelo, iz razloga što je on tek nalazom veštaka u postupku obezbeđenja dokaza, 31.03.2014. godine, saznao za visinu štete, njen obim i ko je štetu pričinio, pa je taj nalaz veštaka bio i uslov za podnošenje tužbe za naknadu štete koja je, po mišljenju prvostepenog suda, podneta blagovremeno 30.03.2016. godine.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i presudio takođe delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva tužioca, međutim, pri odlučivanju nije cenio prigovor zastarelosti potraživanja koji je tužena istakla. S tim u vezi, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je zastarelost počela da teče tek izradom nalaza sudskog veštaka u postupku obezbeđenja dokaza 31.03.2014. godine. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, na osnovu odredbe člana 186. Zakona o obligacionim odnosima, a to svakako nije u vezi sa izradom nalaza i mišljenja sudskog veštaka u postupku obezbeđenja dokaza.

Odredbom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i lice koje je štetu učinilo. Na osnovu stava 2.te odredbe Zakona, u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala. Na osnovu odredbe člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zastarevanje počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano. Zastarelošću prestaje pravo zahtevanja obaveze na osnovu odredbe člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a sud ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužena se, kao dužnik, pozvala na zastarelost, a pošto zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, sledi da je drugostepeni sud bio dužan da utvrdi činjenice bitne za odlučivanje o istaknutom prigovoru zastarelosti, a nije tako postupio.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud utvrdi kada je nastala šteta koja je predmet ove parnice, odnosno kada je tužilac saznao za predmetnu štetu, vodeći pri tom računa da subjektivni rok ima primenu samo u okviru objektivnog roka.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić