Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Imajući u vidu činjenicu da je prvostepena presuda preinačena od strane drugostepenog suda, to su se stekli uslovi da se ista razmatra u smislu člana 408. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, Vrhovni sud nalazi da je u toku drugostepenog postupka učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3 i člana 8. Zakona o parničnom postupku jer je pobijanu presudu zasnovao na drugačijoj oceni dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom, bez neposrednog saslušanja tužioca i svedoka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi VV živeli su u zajedničkom domaćinstvu sa svojim ocem GG u ... . Tužilac je jedno vreme radio u Austriji. U toku 1979. godine otac stranaka je odlučio da reguliše imovinske odnose tako što će određenu imovinu prevesti na svoje sinove. Tako je ugovorom o poklonu Ov 11921/83 kat. parc. .. poklonio tužiocu. Pre toga je kat. parc. .. ugovorom o poklonuo poklonio svom sinu VV ugovorom Ov 2310/81. Otac stranaka ostao je da živi sa tužiocem AA, a na međnu liniju te dve parcele postavio je ogradu – drvenu tarabu, kojom je faktički formirana međa između te dve parcele. Od tada tužilac je bio u državini kat. parc. .. K.O. ... Međutim, da drvena ograda – taraba nije postavljena na međnoj liniji, već je delimično ušla u kat. parc. .. koja je na delu pripala VV. Na svojoj parceli uz samu međnu liniju sa kat. parc. .. odvojenu od nekoliko centimetara od međne linije tužilac je iskopao i ozidao septičku jamu. Septičku jamu su izgradili tužilac i njegov otac, a ista je izgrađena 1975. godine. Kako je stara drvena ograda propala, tužilac je istu u određenoj dužini uklonio sa namerom da na istom mestu postavi betonsku ogradu sa metalnim stubovima, ali se njegov brat VV, koji je u međuvremenu umro, usprotivio tome.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je, nakon što je u dokaznom postupku saslušao parnične stranke i svedoke, usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je tužilac preko 20 godina u državini spornog dela kat. parc. .. K.O. ..., tj. tužilac je u državini od 1979. godine, kada je njihov otac GG izvršio deobu i razgraničenje kome koja parcela treba da pripadne. Sud zaključuje da je tužilac savestan držalac, jer nalazi da nije dokazano da je prilikom deobe i učinjenih poklona pravni prethodnik stranaka izvodio geometra radi utvrđivanja tačne međne linije između parcela, a tužilac je bio u državini (sa svojim ocem) spornog dela, koristeći parcelu kao svoju već od 1979. godine. Kako je shodno članu 28. Zakona o svojisnko pravnih odnosa protekao roka od 20 godina, koji je neophodno potreban za održaj za sticanje svojine na nepokretnostima, to je tužbeni zahtev usvojio, a odbio je deo tužbenog zahteva za utvrđenje da je tužilac držalac spornog dela parcele, nalazeći da je takav zahtev opredeljen u smislu utvrđivanja činjenice i da se u parničnom postupku ne utvrđuje postojanje činjenice, već utvrđenje prava ili pravnog odnosa od pravnog interesa za parnične stranke.

Odlučujući o žalbi stranaka Apelacioni sud u Kragujevcu je otvorio raspravu, ukinuo presudu prvostepenog suda, sproveo postupak uvidom u izvedene dokaze i zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan i odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud nalazi da je izvedenim dokazom i to saslušanjem tužioca i pravnog prethodnika tuženog BB njegovog oca VV, kao i saslušanjem svedoka DD, ĐĐ i BB u prvostepenom postupku utvrđeno da je tuženi opominjao svoga oca i tužioca da je drvena ograda postavljena na delu placa koji je njegova svojina, te da to ukazuje na okolnost da tužilac nije bio savestan držalac spornog dela kat. parc. .. K.O. ... u površini od 27m2 i da stoga nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 28. ZOSPO da bi se tužiocu moglo priznati pravo svojine na spornoj parceli. Dalje, drugostepeni sud zaključuje da je otac stranaka pok. GG, kat. parc. .. poklonio VV u toku 1981. godine, da je poklon tužiocu vezano za kat. parc. .. učinjen 1983. godine, iz čega proizlazi da pravni prethodnik tužilaca, njihov otac GG nije ni mogao da izvrši poklon spornog dela parcele tužiocu AA, a ovo iz razloga jer u to vreme nije bio vlasnik spornog dela kat. parc. .. u površini od 27m2, te nije ni mogao raspolagati ovim delom sporne parcele. Dalje, zaključuje da je pok. GG, ukoliko je želeo da pokloni deo kat. parc. .. K.O. ... koju je faktički držao zajedno sa tužiocem, mogao tužiocu spornu parcelu pokloniti u granicama uspostavljenim predmetnom ogradom, što nije učinio, iako mu je bilo poznato da ograda nije postavljena na katastarskoj međi.

Po oceni Vrhovnog suda, u drugostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 384. stav 1. u vezi člana 8. ZPP.

Naime, odredbom člana 384. stav 1. ZPP propisano je da se na raspravu pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju. Na ročištu koje je zakazano pred drugostepenim sudom dana 11.07.2023. godine, nije pristupio ni tužilac, ni tuženi, iako su uredno pozvani. Nakon toga, sud je doneo rešenje da se izvede dokaz čitanjem pisanih dokaza koji su priloženi pred prvostepenim sudom i da se pročitaju zapisnici o dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom. Iz obrazloženja drugostepene presude proizilazi da je drugostepeni sud svoju odluku zasnovao na verbalnim dokazima, tj. na iskazu tužioca i iskazu tuženog sada pok. VV, kao i iskazima svedoka DD, ĐĐ i BB. Sud na takav način utvrđuje drugačije činjenično stanje u pogledu savesnosti tužioca od onoga koje je utvrdio prvostepeni sud neposrednim izvođenjem dokaza, čime je povređeno načelo neposrednosti, a drugostepena presuda je zasnovana isključivo na iskazima naznačenih lica.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istim postupiti, razmotriće da li je neophodno da se izvede dokaz saslušanjem tužioca, kao parnične stranke, a posebno naznačenih svedoka, a drugotepeni sud može odlučiti i da izvede određene dokaze koje nije izveo prvostepeni sud, ako su isti bili predloženi. Pri tom, sud će utvrditi činjenicu koja je od bitnog značaja, a na okolnost zašto pravni prethodnik tužioca, njegov otac GG nije reagovao ako je znao da drvena ograda nije postavljena na međnoj liniji između kat. parc. .. i .. K.O. ... . Nejasno je da li je GG imao nameru da deobu i poklon sinovima učini prema stanju koje je formirano postavljanjem drvene ograde – tarabe, ili se rukovodio činjenicom da sinovima pokloni parcele prema stvarnim katastarskim međama. Namera ranijeg vlasnika tih parcela, koji je praktično vršio deobu i poklon je od bitnog značaja za pravilno utvrđenje činjeničnog stanja, a time i za pravilnu ocenu izvedenih dokaza i pravilno presuđenje, u smislu savesnosti državine.

Nakon izvedenih svih potrebnih dokaza i pravilnom ocenom istih, drugostepeni sud će doneti zakonitu odluku.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od odluke o glavnoj stvari, to je ista morala biti ukinuta.

Na osnovu svega iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP a u vezi člana 174. stav 1. u vezi člana 384. stav 1. u vezi člana 8. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić