Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 229/22 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezana tužilja da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal.VV plaća mesečno 20% od redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 6.12.2021. godine kao dana presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog 1. do 5. u mesecu za tekući mesec isplatom na tekući račun zakonskog zastupnika maloletnog deteta, oca BB, dok se za traženu visinu izdržavanja od još 20% tužiljinih mesečnih primanja zahtev poverioca izdržavanja, oca maloletnog deteta BB, odbija kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz čije sadržine proizlazi da istu pobija u delu odluke o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, jer je drugostepeni sud pravilno primenio sve odredbe ovog zakona i za svoju odluku dao pravilne, jasne i neprotivrečne razloge o svim bitnim činjenicma. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja (rođena ...1982. godine) i tuženi (rođen ...1967. godine) su zaključili brak ...2003. godine i imaju zajedničko dete, sina VV koji je rođen ...2004. godine. Od prestanka njihove zajednice života (dana ...2020. godine) maloletni sin je ostao da živi u stanu sa ocem, a tužilja je iznajmila stan površine 48 m2 sa pripadajućim garažnim mestom. Mal. VV pohađa treću godinu ... gimnazije u Beogradu i bavi se ... na vrhunskom nivou, državni je prvak u ... i najmlađi je ... u istoriji Srbije. Njegove potrebe na mesečnom nivou iznose za hranu 40.000.00 dinara, 8.000,00 dinara za higijenu, vitamine, hemijsko čišćenje i frizera, 20.000,00 dinara na ime troškova stana, računa u visini od 1/2 kao i troškovi prevoza, troškova oko automobila i dr., 16.000,00 dinara za garderobu, 11.000,00 dinara na ime putovanja, 12.000,00 dinara na ime troškova za tehničku robu.

Mal. VV kao vrhunski ..., stipendista je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izuzetno nadarene učenike i nalazi se na listi stipendista za 2021/2022 godinu i mesečna stipendija iznosi 15.000,00 dinara, ostvaruje razne vrste jednokratnih novčanih naknada u različitim iznosima u toku godine u zavisnosti od postignutih uspeha na turnirima, a klubovi mu umesto honorara uplaćuju učešće na turnirima, pri čemu su tužilja i tuženi na godišnjem nivou obezbedili donacije i sponzorstva (tužilja u iznosu od 2.221,00 evro i tuženi sa 500.000,00 dinara).

Tužilja je zaposlena u firmi \"GG" d.o.o. za promet i usluge Beograd na radnom mestu koje obuhvata rukovođenje timom ... menadžera, njena prosečna zarada iznosi 195.953,49 dinara, ostvaruje pravo na godišnji bonus u iznosu od 10% od godišnjih primanja koji ne prima u novcu već u uslugama koje može da iskoristi, a bonus za prethodnu godinu iznosio je 900,00 evra, isplaćena je nagrada za izvanredne razultate tima koji predvodi za 2021. godinu u jednokratnom iznosu od 150.000,00 dinara (po mesecu 12.500,00 dinara mesečno) i na kraju prošle godine isplaćena je božićnica u iznosu od 25.000,00 dinara (oko 2.000,00 mesečno) i očekuje da će i ove godine biti isplaćena. Nije kreditno zadužena, ne poseduje nepokretnost na svoje ime, živi u stanu koji iznajmljuje za koji mesečnu rentu plaća iznos od 450,00 evra (52.912,00 dinara), mesečni računi iznose 13.000,00-14.000,00 dinara, za telefon sina plaća 1.000,00 dinara, vlasnik je automobila marke "Ševrolet" koje je dala na korišćenje VV, a ona koristi službeno vozilo marke "Reno Megan" i sve troškove održavanja, registracije kao i kompletne troškove goriva snosi firma za koju radi. Mesečno izdvaja 8.000,00 dinara (4.000,00 dinara dva puta mesečno) na ime troškova psihoterapije. Mesečno za trošak ishrane, higijene i drugih stvari odvaja oko 23.000,00 dinara (dok su živeli njih troje zajedno za te potrebe je odvajala 70.000,00 dinara). Tužilja je od napuštanja bračne zajednice redovno uplaćivala iznose od 25.000,00 dinara na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog VV. Tuženi je nezaposlen od 2011. godine i dalje se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Po zanimanju je ... i ... . Stan u kome živi je njegovo vlasništvo, površine 68m2. Računi za stan iznose 24.000,00 dinara mesečno. Ima ušteđevinu koju troši, a u podmirivanju troškova mu pomaže i majka koja je penzioner.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, primenom odredbi članova 197 i 198 Porodičnog zakona ocenili da nisu ispunjeni uslovi za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i istaknute privremene mere, s obzirom da parnične stranke ne žive zajedno i nisu u kontaktu. Visina mesečnog izdržavanja od strane majke odmerena je u skladu sa odredbama člana 160., 161., 162. i 164. Porodičnog zakona, s tim što je prvostepeni sud visinu izdržavanja odredio u fiksnom mesečnom iznosu od 55.000,00 dinara, a drugostepeni sud je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i ocenio da mesečne potrebe maloletnog deteta iznose oko 83.000,00 dinara, pa imajući u vidu da je obaveza oba roditelja da doprinose izdržavanju deteta, doprinos majke izdržavanju iznosi oko 41.500,00 dinara, što predstavlja 20% od mesečnih redovnih primanja tužilje, te je tužilja obavezana da da na ime dela doprinosa za izdržavanje plaća mesečno 20% od redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 6.12.2021. godine, dok za to postoje zakonski uslovi. Po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno odredio visinu izdržavanja u fiksnom mesečnom iznosu, budući da je tuženi - otac mal. VV, kao poverilac izdržavanja u odgovoru na tužbu postavio zahtev da se alimentacija odredi u procentu od 40% tužiljinih mesečnih primanja. Drugostepeni sud je imao u vidu činjenicu da je tuženi nezaposlen, ali je našao da su oba roditelja dužna da doprinose izdržavanju mal. deteta i da tuženi ima mogućnosti da svojim radom obezbedi sredstva za izdržavanje deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud utvrdio visinu obaveze tužilje da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 20% od od redovnih mesečnih novčanih primanja počev od 6.12.2021. godine, dok za to postoje zakonski uslovi na osnovu članova 160. - 162. Porodičnog zakona, imajući u vidu sve okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja

Porodični zakon (“Službeni glasnik RS”, br. 18/2005...6/15) je ustanovio kriterijume kojima sud treba da se rukovodi u postupku određivanja izdržavanja (član 160). U tom smislu izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja (stav 1), pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, koju sumu kao nadoknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Odredbama člana 162 Porodičnog zakona propisano je da poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (stav 1). Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (stav 3).

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odlučujući o visini doprinosa tužilje za izdržavanje maloletnog deteta, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužilja u obavezi i mogućnosti da doprinosi njegovom izdržavanju sa mesečnim iznosom od 20% od redovnih mesečnih novčanih primanja, pri čemu je pravilno zaključio da je prvostepeni sud pogrešno odredio visinu izdržavanja u fiksnom mesečnom iznosu, budući da sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje, a da je tuženi, otac maloletnog deteta kome je povereno vršenje roditeljkog prava, u odgovoru na tužbu postavio zahtev da se alimentacija odredi u procentu od redovnih mesečnih primanja tužilje. U postupku su utvrđene sve činjenice koje opredeljuju potrebe maloletnog deteta sa jedne strane, kao i mogućnosti majke, kao dužnika izdržavanja sa druge strane, pa je pravilno primenjeno merodavno pravo iz članova 160. i 162. Porodičnog zakona.

Pri donošenju odluke drugostepeni sud se rukovodio najboljim interesom deta, saglasno odredbama člana 6. i 266. Porodičnog zakona i time da iznos kojim tužilja treba da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta bude dovoljan za namirenje njegovih egzistencijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih potreba, pri čemu maloletnom detetu određenom visinom izdržavanja treba da se omogući najmanje takav životni standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, saglasno odredbi člana 162. stav 3 . Porodičnog zakona. Imajući u vidu potrebe poverioca izdržavanja, kao i zaradu koju ostvaruje tužilja, pravilno je drugostepeni sud našao da je iznos od 20% od zarade koju tužilja ostvaruje na radu kod poslodavca adekvatan iznos u tom pogledu, a da je preostali iznos do potrebnog iznosa za izdržavanje maloletnog detata dužan da obezbedi otac, jer je obaveza roditelja da izdržava svoje maloletno dete, zajednička obaveza oba roditelja, nezavisno od toga kome je povereno vršenje roditeljskog prava.

Pored toga, kada je obaveza izdržavanja uspostavljena, visina izdržavanja se može i smanjiti i povećati prema članu 164. Porodičnog zakona, ako se promene okolnositi na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kod navedenog, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti navodi revizije da sud nije na pravilan način utvrdio potrebe poverioca izdržavanja. Odluka drugostepenog suda u pogledu visine doprinosa za izdržavanje maloletnog VV zasnovana je na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i na pravilnoj primeni materijalnog prava, te se revizijom neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić