Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 43/23 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1489/21 od 21.09.2022. godine u stavu četvrtom i u delu stava petog izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev da sud odredi mere zaštite od nasilja u porodici, kojima bi se tuženoj zabranilo da se približava tužiocu na udaljenosti manjoj od pet metara i u stavu sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava petog izreke, tako što je obavezana tužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužioca umesto dosuđenog iznosa od 10% plaća ukupan iznos od 15% od redovnih mesečnih primanja koja ostvaruje, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od 21.09.2021. godine kao dana podnošenja tužbe do 04.07.2022. godine, uplatom na označeni tekući račun tužioca, a u preostalom delu stava petog izreke, za dosudu preko 15% do traženih 20% od redovnih mesečnih novčanih primanja tužene umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbačene su žalbe tužioca izjavljene protiv stava drugog izreke prvostepene presude kao nedozvoljene. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava i tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka, su blagovremeno izjavili revizije.

Tužilac i tužena su blagovremeno podneli odgovore na reviziju suprotne stranke.

Vrhovni sud je na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), ispitao pobijanu presudu i našao da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, drugostepeni sud nije učinio neku od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pošto presuda sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda, kao i razloge o bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je majka tužioca, rođenog ...1998. godine, u vreme presuđenja apsolventa ... fakulteta Univerziteta u Beogradu, u statusu samofinansirajućeg studenta. Tužilac živi sam u stanu površine 150 m2 u Beogradu, koji je stečen u toku trajanja braka njegovih roditelja. Otac tužioca i tužena su prekinuli zajednicu života 2018. godine, nakon čega je tužena nastavila da živi u navedenom stanu sa tužiocem i ćerkom, tužiočevom sestrom. Stan je predmet tekovinskog spora između bivših supružnika. U toku trajanja zajedničkog života između parničnih stranaka učestalo je ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja, kvalifikuje se kao drsko, zlonamerno i bezobzirno ponašanje, koje je eskaliralo fizičkim sukobom dana 12.06.2021. godine. Tužena živi u svom drugom stanu počev od 09.11.2021. godine, čiji je vlasnik i na kome njena majka ima pravo doživotnog plodouživanja. U aktuelnim okolnostima postoji umereni rizik za ponavljanje nasilnog ponašanja, pa pošto postoji više sudskih postupaka između članova porodice, mišljenje organa starateljstva je da je celishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici, sadržine kao u usvajajućem delu prvostepene presude. Ukupne mesečne potrebe tužioca vezane za život i školovanje su 50.000,00 – 60.000,00 dinara mesečno. On se zaposlio dana 04.07.2022. godine. Tužena je zaposlena, sa mesečnim primanjem od 278.614,91 dinara. Vlasnik je automobila proizvodenog 2007. godine. Nema obavezu izdržavanja trećih lica, izdržavanju punoletne ćerke, sestre tužioca, ne doprinosi.

Navedeno činjenično stanje je utvrđeno pravilnom ocenom izvedenih dokaza, za koje su dati jasni i potpuni razlozi, koje prihvata i ovaj sud.

Neosnovani su navodi revizija tužioca i tužene da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 72/2011 i 6/2015) propisano je da punoletno lice koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja spram njihovih mogućnosti, do navršene 26. godine. Tužilac je u vreme zaključenja glavne rasprave i donošenja presude imao 24 godine, bio je u statusu apsolventa ... fakulteta, u toku parnice zaposlio se dana 04.07.2022. godine, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da mu kao punoletnom detetu na redovnom školovanju pripada pravo na izdržavanje od roditelja do vremena kada je počeo da ostvaruje prihode. Imajući u vidu činjenicu da su tužiocu po studijskom programu ostali samo polaganje ispita i završne obaveze vezane za diplomiranje, a redovnost njegovog visokoškolskog obrazovanja izvedenim dokazima nije dovedena u sumnju, ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni navodi revizije tužene da je izostalo utvrđenje bitnih činjenica koje opredeljuju pravo tužioca na izdržavanje. Obaveza tužene određena je po dispoziciji tužioca u procentu od njenih redovnih mesečnih primanja po članu 162. stav 2. Porodičnog zakona, doprinos je određen u visini zakonskog minimuma, pa imajući u vidu elemente koji po članu 160. Porodičnog zakona uslovljavaju potrebe poverioca izdržavanja, odnosno mogućnostima dužnika izdržavanja, po oceni Vrhovnog suda materijalno pravo pravilno je primenjeno.

Suprotno navodima obe stranke, činjenice vezane za dužinu i način ispoljavanja nasilja u porodici, kao i procenjena mogućnost ponavljanja nasilja u aktuelnim porodičnim odnosima, pravilno su vrednovani, te su određene mere zaštite kompatibilne ispoljenom nasilju, a sve u skladu sa odredbama članova 197. i 198. Porodičnog zakona. Činjenice da stranke žive na različitim adresama a nasilje nije ponovljeno nakon što se tužena iselila sa adrese na kojoj tužilac aktuelno živi, čine neopravdanim revizijske navode da je u svrhu sprečavanja daljeg nasilja bilo neophodno izreći i meru zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženoj da se približava tužiocu na udaljenosti manjoj od pet metara.

Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima na osnovu člana 207. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić