Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda propisana odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona,na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenik RO za unutrašnji promet „Centromarket“ i Trgovinskog akcionarskog društva „C Market“ Beograd, dok je tuženi sledbenik Zajedničkog fonda poslovnog prostora opštine i grada. Između RO „Centromarket“ i Zajedničkog fonda poslovni prostor opštine i grada je zaključen Samoupravni sporazum o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje samoposluge u naselju „Medaković III“, 21.07.1986. godine. Ugovorači su se članom 4. stav 1. Sporazuma saglasili da nosilac investicija bude Zajednički fond, a u članu 6. stav 1, da udruže sredstva u iznosu od 73.584.000,00 dinara i to u obimu 50% po potpisnici odnosno iznos od 36.792.000 za potpisnika „Centromarket“, koji se obavezao da će obezbediti potrebna sredstva za opremanje objekta radi stavljanja istog u funkciju. Pre zaključenja Sporazuma, stranke su postigle saglasnost da po izgradnji objekta izvrše uknjižbu prava korišćenja i raspolaganja kod nadležnog suda, pa je nakon izgradnje objekta polovina predata „Centromarketu“ a za drugu polovinu je „Centromarket“ sa tuženim Gradom Beogradom zaključio ugovor o zakupu, pa je počev od 1987. godine predmetna samousluga u funkciji. Pravni prethodnik tužioca je od 31.12.1990. godine u svojim poslovnim knjigama, predmetnu samouslugu vodio kao svoje osnovno sredstvo, a svakog meseca je tuženi fakturisao zakup poslovnog prostora na ime korišćenja polovine ukupne površine objekta. Uknjižba prava svojine na objektu nije izvršena. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđeno je da tuženi nema potraživanja prema tužiocu po osnovu izgradnje samousluge u naselju „Medaković III“. Tužilac i Trgovinsko akcionarsko društvo „C Market“ su 26.01.2017. godine zaključili i kod Javnog beležnika overili ugovor po kom je „C Market“ pripojen tužiocu prenošenjem celokupne njegove imovine i obaveza, čime prestaje da postoji, bez sprovođenja postupka likvidacije. U prilogu tog ugovora je i opis pokretne i nepokretne imovine „C Marketa“ i spisak nepokretne imovine „C Marketa“ koja se prenosi na tužioca u kom se između ostalog, nalazi i predmetni maloprodajni objekat označen kao 606 Zvornik u ulici Braće Srnić 31a Beograd, Zvezdara, neuknjiženo vlasništvo, objekat površine 205,27 m2, na parceli .../... KO Zvezdara, upisanoj u LN br. ... . Rešenjem Agencije za privredne registre – Registar privrednih subjekata BD 46278/2017 od 01.06.2017. godine, usvojena je registraciona prijava brisanja usled statusne promene pripajanjem, pa je iz registra privrednih subjekata brisano Trgovinsko akcionarsko društvo „C Market“ Beograd, uz zabeležbu da se upisuje u registar privrednih subjekata statusna promena pripajanja kod privrednog društva „Delhaize Serbia“ D.O.O. kao društva sticaoca i privrednog društva Trgovinsko akcionarsko društvo „C Market“ Beograd, kao društva koje prestaje pripajanjem usled čega se briše iz registra privrednih subjekata.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili jer su zaključili da je njegov pravni prethodnik, svojim sredstvima, učestvovao, zajedno sa pravnim prethodnikom tuženog, u izgradnji predmetne nepokretnosti sa udelima od po ½, u skladu sa zaključenim Samoupravnim sporazumom o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje samousluge i da je od momenta izgradnje objekta u njegovoj državini bio pravni prethodnik tužioca a zatim i tužilac, te da su oni sa tuženim redovno zaključivali ugovor o zakupu njegovih ½ idealnih delova, pa je pobijana odluka doneta primenom odredbe članova 1, 8, 9. stav 1, 13, 20. stav 1. 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Po samom Zakonu, pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanje podova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određeni zakonom, na osnovu odredbe člana 21. istog Zakona. Na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar. Predmet prava svojine propisan je odredbom člana 9. stav 1. istog Zakona, tako što fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini. Na osnovu odredbe člana 13. stav 1. istog Zakona, više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo).

U konkretnom slučaju tužilac je pravni sledbenik nekadašnje RO za unutrašnji promet „Centromarket“ koja je, sa pravnim prethodnikom tuženog, na osnovu Samoupravnog sporazuma o uduživanju sredstava radi zajedničke izgradnje samousluge u naselju „Medaković III“, izgradila predmetni objekat sa idealnim udelima od 1/2, što znači da se radi o originarnom sticanju prava suvlasništva na predmetnom objektu na osnovu odredbe člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Aktivna legitimacija tužioca proizlazi iz odredbe člana 486. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br.36/2011...109/2021) kojom je propisano da jedno ili više društava može da se pripoji drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo na koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja likvidacije. Zbog toga tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu od uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav revizije i za sudske takse tužiocu nisu bili potrebni na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni kasacioni sud odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić