U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilja AA, BB i VV, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zvonko Sabo, advokat iz ..., protiv tuženih GG i DD, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Margita Orso -Salag, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1258/20 od 17.12.2020. godine, u sednici održanoj dana 01.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1258/20 od 17.12.2020. godine u stavu prvom izreke, tako što se odbija žalba tužene GG i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P 808/2019 od 07.02.2020. godine u odnosu na nju - tuženu GG.

U preostalom delu u odnosu na tuženog DD, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1258/20 od 17.12.2020. godine ODBIJA SE kao neosnovana.

PREINAČUJU SE odluka o troškovima drugostepenog postupka sadržana u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1258/20 od 17.12.2020. godine, u odnosu na tuženu GG, tako što se odbija njen zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBAVEZUJE SE tužena GG da tužiljama na ime naknade troškova postupka po reviziji isplati iznos od 143.250,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P 808/2019 od 07.02.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o poklonu nepokretnosti upisanih u LN br. ... KO ..., parcela broj ... ..., njiva druge klase, u 15826/32910 dela, zaključen između pravnog prethodnika tužilaca sada pok. ĐĐ, i tužene GG, koji je overen pred Osnovnim sudom u Somboru dana 24.08.2012. godine pod Ov1 20097/2012. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o prodaji nepokretnosti upisanog u LN br. ... KO ..., parcela broj ... ..., njiva druge klase, u 7910/32910 dela, zaključen između pravnog prethodnika tužilaca sada pok. ĐĐ i GG, koji je overen pred Osnovnim sudom u Somboru, dana 10.03.2014. godine pod Ov1 1929/2014, pa su tuženi dužni da trpe da se na osnovu ove presude kod Republičkog geodetskog zavoda za katastar nepokretnosti u Kuli izvrši brisanje upisa prava svojine po osnovu ovih ugovora i uspostavi pređašnje stanje. Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiljama na ime naknade troškova postupka solidarno isplate iznos od 354.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1258/20 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženih je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca kojim je traženo da se utvrdi da su ništavi sudski overeni ugovor o poklonu nepokretnosti od 24.08.2012. godine i sudski overen ugovor o prodaji nepokretnosti od 10.03.2014. godine, te da su tuženi  dužni da trpe da se na osnovu ove presude izvrši brisanje upisa prava svojine po osnovu ovih ugovora i uspostavi pređašnje stanje, pa su tužilje obavezane da na ime troškova parničnog postupka isplate tuženima iznos od 275.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužilje su obavezane da tuženima na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 96.600,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. stav 1. ZPP, ukazujući da je činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj presudi drugačije od onog iz prvostepene presude, a bez otvaranja glavne rasprave, s obzirom da iz obrazloženja pobijane presude proizlazi da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje BB i VV, ćerke su tužilje AA i sada pok. EE, sa kojima su živeli u porodičnoj kući koju su njegovi roditelji kupili EE. Njegovi roditelji ĐĐ i ŽŽ, živeli su na salašu u zajedničkom domaćinstvu sa tužiljom AA (snahom) i sinom do 2011. godine. Otac pok. EE, ŽŽ je preminuo u februaru 2012. godine, a majka ĐĐ je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa svojim sinom i njegovom suprugom - ovde tužiljom AA. ĐĐ je bila vlasnik predmetnog poljoprivrednog zemljišta od kojeg je deo davala u zakup ovde tuženima - svojim komšijama koji su arendu isplaćivali kroz radove, odnosno usluge oranja ili sejanja, a deo tog poljoprivrednog zemljišta u površini od oko jednog katastarskog jutra, koristile su tužilje BB i VV u dogovoru sa svojom babom. Tužilja AA i pok. EE su imali dugove zbog čega su pozajmljivali novčana sredstva i od ćerke BB, a i od tuženih, sa kojima su se pomagali kada je to bilo potrebno i o tim pozajmicama nisu sastavljane priznanice. ĐĐ je 07.11.2011. godine sačinila zaveštanje preko advokata Margite Orso Salag u kojem je navela da od zakonskih naslednika ima naslednike prvog naslednog reda, sina EE i kćer ZZ, a da celokupnu imovinu opisanu u ovom zaveštanju želi da nasledi njen sin EE. Zaveštanje je potpisano od strane zaveštaoca i dva svedoka sa prezimenom .... Sada pok. ĐĐ, zaključila je kao poklonodavac sa tuženom GG kao poklonoprimcem ugovor o poklonu 23.08.2012. godine koji je overen pred Osnovnim sudom u Somboru – Sudska jedinica u Kuli, 24.08.2012. godine, pod brojem Ov1 20097/2012. Predmet poklona je bio suvlasnički deo od 15826/32910 dela nepokretnosti upisane u LN br. ... KO ..., kat. parcela broj ... ..., njiva druge klase, površine od 32910 m2. Ugovorne strane su utvrdile vrednost poklonjenog dela nekretnine u iznosu od 10.000,00 dinara. Istog dana 23.08.2012. godine zaključen je i ugovor o prodaji između prodavca ĐĐ i tužene GG kao kupca, sa predmetom istovetnom predmetu iz ugovora o poklonu, s tim što je ugovorena kupoprodajna cena od 8.712 evra, za koju je navedeno da je u celosti isplaćena, ali potpisi ugovornih strana nisu overeni i ovaj ugovor je u svojstvu prodavca potpisao EE. Dana 13.02.2013. godine, zaključen je ugovor o prodaji između ĐĐ kao prodavca i tužene GG kao kupca suvlasničkog dela od 1438/3291 dela nekretnine – kat. parcele broj ... ... i njiva druge klase, površine 32910 m2, za ugovorenu cenu od 1500 evra, za koju je navedeno da je isplaćena u celosti. Ni ovaj ugovor nije overen pred nadležnim sudom, i u svojstvu prodavca ga je potpisao EE. Između ĐĐ i tužene GG u istom ugovornom svojstvu, kao i u prethodnom ugovoru, zaključen je 28.11.2013. godine ugovor o prodaji iste kat. parcele broj ... ..., njiva druge klase, površine 32910 m2, u suvlasničkom udelu od 2877/32910, s tim što je u članu 1. konstatovano da ugovorači nisu sačinjavali nikakvu pisanu priznanicu, da je prodavac kupcu prodao još 2157/32900 dela predmetne nepokretnosti i da je kupac u celosti isplatio prodavcu kupoprodajnu cenu. Odredbom člana 2. ugovora, ugovorne strane su ugovorile kupoprodajnu cenu u iznosu od 3.500 evra od čega kupac isplaćuje 1500 evra 28.11.2013. godine, a da će drugu ratu od još 1500 evra isplatiti do 15.03.2014. godine. Ovaj ugovor je potpisao EE kao prodavac i ugovor nije overen pred nadležnim organom. Dana 10.03.2014. godine, ĐĐ kao prodavac, zaključila je sa GG kao kupcem, ugovor o prodaji suvlasničkog udela od 7910/32910 nekretnine upisane u LN ... KO ..., kat. parcela br. ... ..., njiva druge klase, površine od 32910 m2. Odredbom člana 2. je utvrđena kupoprodajna cena u iznosu od 10.000,00 dinara i konstatovano da je ista u celosti isplaćena prodavcu, a potpisi ugovornih strana su overeni pred Osnovnim sudom u Vrbasu pod Ov br.1929/2014 istog dana. ĐĐ je preminula dana ...2014. godine, a iza nje je vođen ostavinski postupak u kojem je doneto pravnosnažno ostavinsko rešenje O 2119/2014 pred Osnovnim sudom u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli od 15.01.2015. godine, kojim je EE oglašen za njenog naslednika u celosti. Predmet zaostavštine je bila nepokretnost upisana u LN br. ... KO ... kat. parcela broj ... ..., njiva druge klase, površine od 3 ha, 29 a i 10 m2, sa obimom udela 91874/220910 (preostala površina ove katastarske parcele nakon što su zaključeni ugovori koji su predmet tužbenih zahteva u ovoj pravnoj stvari). EE je preminuo dana ...2016. godine, a predmet ostavinskog postupka vođenog iza njegove smrti bio je deo predmetnog poljoprivrednog zemljišta i kuća. Za njegove naslednike oglašene su ovde tužilje u jednakim udelima. Iz iskaza tuženog DD je utvrđeno da je pobijani ugovor o poklonu overen u sudu, iako je bilo reči o prodaji, kako bi se izbegle obaveze plaćanja poreza. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra dr Branke Kovačević, utvrđeno je da je sada pok. ĐĐ u vreme sačinjavanja spornih ugovora o poklonu i prodaji nepokretnosti bila sposobna za rasuđivanje i slobodno izražvanje volje, odnosno da je bila poslovno sposobna.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 52. i 53. stavovi 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) zaključio da je sudski overeni ugovor o poklonu ništav zato što ne postoji osnov ugovora i zato što je motiv koji je sastavni deo osnova kod ovakvog dobročinog ugovora nemoralan i nedozvoljen, zbog čega takav nedostatak bitnih elemenata ima za posledicu ništavost ugovora. Sledom toga je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio ništavost ugovora o poklonu. Pritom je cenio da je pok. ĐĐ u vreme zaključenja ovog ugovora kao i ugovora o prodaji, bila poslovno sposobna, ali volja i namera poklonodavca za zaključenje ugovora o poklonu kao motiva dobročinog davanja, nije bila stvarno postojeća i slobodno izražena, što uzrokuje njegovu apsolutnu ništavost. Ovakav zaključak je izveo polazeći od toga da je ĐĐ zaista imala takvu nameru i motiv da dobročinim davanjem uveća imovinu tužene GG, onda ne bi tog istog dana 23.08.2012. godine u odnosu na isti suvlasnički udeo predmetne njive, sačinila i ugovor o prodaji (koji je potom potpisao njen sin EE, a bez njenog ovlašćenja). U prilog nedostatka motiva i stvarne namere i volje je i navod tuženog DD da je ugovor o poklonu overen u sudu kako bi se izbegle obaveze plaćanja poreza, iako je ustvari bilo reči o prodaji.

Zaključak o ništavosti predmetnog sudski overenog kupoprodajnog ugovora prvostepeni sud je izveo primenom člana 26. ZOO s obzirom na to da je ugovor u smislu citirane odredbe zaključen onda kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora, što nije konkretni slučaj jer je sve navodne dogovore oko prodaje zemlje postizao ĐĐ sin EE, koji za to nije imao ovlašćenja, a u dogovoru sa suprugom tužene - ovde tuženim DD. To vodi zaključku da između prodavca ĐĐ i tužene GG kao kupca, nije bila postignuta saglasnost o bitnim sastojcima ugovora (predmetu i ceni) u smislu odredbe člana 26. ZOO, zbog čega je takav ugovor protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, pa je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo u smislu člana 103. ZOO. Osim toga, učesnici u prometu slobodno uređuju svoje obligacione odnose (član 10), ali su dužni da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja (član 12), polazeći od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja (član 15) što je u konkretnom slučaju izostalo kod utvrđene činjenice da je kao kupoprodajna cena u pobijanom kupoprodajnom ugovoru utvrđena cena od 10.000,00 dinara, koja ne može odgovarati tržišnoj vrednosti prodatog poljoprivrednog zemljišta površine od 79 a i 10 m2, u prilog čemu govore i znatno veći iznosi kupoprodajne cene za istu nepokretnost u ugovorima o kupoprodaji iz 2013. godine, koji nisu bili sudski overeni a čiji je potpisnik bio EE.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve tužilaca u celosti. U odnosu na drugotuženog DD iz razloga nedostatka njegove pasivne legitimacije u ovoj pravnoj stvari jer on nije bio ugovorna strana u spornim ugovorima o poklonu i kupoprodaji. U odnosu na tuženu GG, u pogledu primene materijalnog prava vezano za ugovor o poklonu, stao je na stanovište da ovaj ugovor kao prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama, ali da u situaciji kada takav prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, onda važi taj drugi ugovor kao simulovan na osnovu člana 66. stav 2. ZOO, ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Po stanovištu ovog suda, sporni ugovor o poklonu ima sve elemente kupoprodajnog ugovora iz člana 454. stav 1. ZOO, pa i kupoprodajnu cenu kao njegov bitan element, koja je sadržana u priznanici od 23.08.2012. godine sačinjenoj u formi kupoprodajnog ugovora, a imajući u vidu da je zaključen u pismenoj formi i da su potpisi ugovorača overeni od strane suda u smislu člana 4. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br.42/98) važećeg u vreme zaključenja i sudske overe spornog ugovora.

Stanovište o punovažnosti sudski overenog kupoprodajnog ugovora od 10.03.2014. godine, zauzeo je polazeći od toga da je u ugovornoj odredbi člana 2. utvrđena kupoprodajna cena od 10.000,00 dinara i konstatovano da je ista isplaćena prodavcu u celosti, ali je našao da je pri zaključenju poštovano načelo jednake vrednosti davanja i načelo savesnosti i poštenja iz članova 12. i 15. ZOO, zbog toga što je taj pravni zaključak izveo i na osnovu utvrđenih činjenica: da je prema kupoprodajnim ugovorima od 13.02.2013. i 28.11.2013. godine koji nisu sudski overeni i čiji je potpisnik bio EE, na ime kupoprodajne cene isplaćen iznos od 3.000 evra i to na ime suvlasničkog udela od 7910/32910 dela koji je i bio predmet osporenog sudski overenog kupoprodajnog ugovora od 10.03.2014. godine. Sledom navedenog, ovaj sud je našao da je kupoprodajna cena za taj suvlasnički udeo iz osporenog sudski overenog kupoprodajnog ugovora isplaćena u više navrata, a prema priloženim priznanicama – u formi navedenih kupoprodajnih ugovora, ocenivši da se sa tim saglasila i vlasnik prodatog suvlasničkog udela ĐĐ, potpisujući ovaj ugovor. Pored toga, zaključio je da tužilje tokom postupka nisu pružile dokaze da je zaključenjem spornog kupoprodajnog ugovora povređeno načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.

Po stanovištu ovoga suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da ovde tuženi DD nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari s obzirom na to da nije bio ugovorna strana pobijanih ugovora. Kako je pitanje stvarne legitimacije materijalno pravne prirode, drugostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev prema ovom tuženom.

Međutim, osnovano se u reviziji tužilaca pobija pravilnost pobijane presude u odnosu na tuženu GG, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Naime, i po stanovištu ovoga suda se ne može prihvatiti kao pravilno stanovište drugostepenog suda da sudski overen ugovor o poklonu, koji je prividan i ništav zbog nepostojanja motiva i prave volje ugovorača za zaključenje ovog ugovora, na osnovu članova 52. i 53. stav 3. ZOO, prikriva u smislu člana 66. stav 2. ZOO kao simulovan punovažni kupoprodajni ugovor, čija je punovažnost ispunjena sudskom overom. Ovo iz razloga, što ovaj ugovor ne sadrži bitan elemenat kupoprodajnog ugovora a to je kupoprodajna cena, zbog čega je pravilno zauzeto stanovište prvostepenog suda da je pobijani ugovor o poklonu ništav, u smislu citiranih zakonskih odredbi. Pogotovo što prividnost ugovora proizlazi iz činjenice da je istog dana zaključen i kupoprodajni ugovor koji je za predmet imao isti suvlasnički udeo kao ugovor o poklonu i za koji je utvrđena kupoprodajna cena od 8.712 evra.

U pogledu sudski overenog kupoprodajnog ugovora, takođe se ne može prihvatiti stanovište prvostepenog suda izvedeno sledom zaključka o isplati kupoprodajne cene prema ugovorima od 13.02.2013. godine i 28.11.2013. godine koji nisu imali za predmet suvlasnički udeo iz ovog ugovora, niti se ti ugovori mogu tretirati kao priznanice. Ne može se takođe, kao tržišna vrednost predmetnog poljoprivrednog zemljišta površine od oko 79 ara, utvrditi ona koja odgovara iznosu od 10.000,00 dinara, posebno kada se imaju u vidu kupoprodajne cene iz navedenih (neoverenih) ugovora koje su u znatno većem iznosu. Pored toga, u situaciji kada su pregovori u vezi kupoprodaje vođeni između tužiljinog sina EE i tuženog DD, kod tog utvrđenja je očigledno da nije postignuta saglasnost ugovorača o bitnim sastojcima ugovora, kao što su predmet i cena u smislu člana 26. ZOO, pa je takav ugovor nepostojeći pravni posao, nema ga i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavovima prvom i drugom izreke na osnovu članova 414. i 416. stav 1. ZPP.

Preinačenjem pobijane presude potvrđena je i odluka o troškovima prvostepenog postupka sadržana u prvostepenoj presudi u odnosu na tuženu GG. Zbog ishoda ovog revizijskog postupka i preinačenja drugostepene presude odbijen je zahtev tužene GG za naknadu troškova drugostepenog postupka i odlučeno u smislu članova 165. stav 2. i 153. stav 1. ZPP, kao u stavu drugom izreke.

Odluka o naknadi troškova revizijskog postupka kao u stavu trećem izreke, doneta je prema opredeljenom zahtevu tužilaca na osnovu članova 165. stav 2, 153. stav 1. 154. stav 2. 163. stav 2. ZPP, s obzirom na (delimični) uspeh tužilja u revizijskom postupku. Visina je odmerena na ime sastava revizije sa uvećanjima prema broju tužilaca, u iznosu od ukupno 36.000,00 dinara prema važećoj AT, kao i na ime takse na reviziju i revizijsku odluku od ukupno 107.250,00 dinara prema važećoj TT.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić