U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivona Antić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Tržnica“ Niš, čiji je punomoćnik Stanimir Đurić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 618/22 od 20.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 16.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 618/22 od 20.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5493/2019 od 12.10.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati 2.576.528,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2008. godine do konačne isplate (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 379.933,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 618/22 od 20.09.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 5493/2019 od 12.10.2021. godine i usvojen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade materijalne štete isplati 2.576.528,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.10.2021. godine do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 729.600,00 dinara.

Dopunskom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 618/22 od 29.11.2022. godine dopunjena je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 618/22 od 20.09.2022. godine novim stavom koji glasi: odbija se zahtev tužioca za dosuđenjem zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete od 2.576.528,25 dinara za period od 31.12.2008. godine do 12.10.2021. godine, kao neosnovan. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati preko dosuđenog iznosa od 729.600,00 dinara, još iznos od 164.417,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotupno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje je revizija ukazala, pošto je drugostepeni sud u razlozima svoje odluke izneo jasne ocene sadržine ponovno izvedenih dokaza, na kojoj je zasnivao zaključak o postojanju pravno relevantnih činjenica.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 31.12.2008. godine u 20,09 časova Vatrogasni bataljon u Nišu primio je dojavu da je došlo do požara u TR „Anabeka“ u Nišu, u lokalu vlasništvo JKP „Tržnica“ iz Niša, a zakupac lokala je AA iz ... . Ugovor o zakupu zaključen je 04.02.2008. godine, na određeno vreme od 01.01.2008. godine do 31.12.2008. godine, Članom 13. Ugovora predviđene su obaveze zakupca, pored ostalih pod tačkom 6.da snosi troškove investiocionog održavanja i tekućeg održavanja poslovnog prostora, a pod tačkom 9.da preduzima potrebne mere zaštite od požara.Uviđajem je utvrđeno da je do požara došlo u TR „Anabeka“ u Nišu, pijaca Ćelekula, dimenzija 4h3 metra, limeni kiosk montažnog tipa sa magacinskim prostorom koji se nalazi iza kioska. U požaru je izgorela unutrašnjost kioska sa robom širokog asortimana, uglavnom prehrambenog karaktera, hemije i duvanskih proizvoda, kao i magacinski prostor. Prilikom pregleda mesta požara na licu mesta nisu pronađeni nikakvi tragovi koji bi ukazivali na podmetanje požara. Ukupan manjak u robi nastao nakon požara iznosi 2.576.528,52 dinara. Tužilac je o požaru obavestio poresku upravu i policijsku upravu koja je izašla na lice mesta i sačinila zapisnik. Za oštećenu i uništenu robu tužilac je obračunao i platio PDV i podneo je poreskoj upravi zahtev za otpis PDV. Tužilac je da je plaćao utrošenu struju tuženom. Lokal tržnice bio je osiguran kod „Dunav osiguranja“, ali ne i njegova roba i da pored lokala na 4 m2 plaćao je i za prostor ispred i iza lokala. U lokalu je bilo instalirano kontrolno brojilo.

Radi utvrđivanja uzroka nastanka požara sud je obavio više veštačenja od strane veštaka iz oblasti elektrostruke i kada se veštaci nisu usaglasili obavljeno je i treće veštačenje od strane komisije veštaka Fakulteta zaštite na radu u Nišu, koji su u osnovnom nalazu zaključili da do požara u lokalu – poslovnom prostoru nije došlo zbog strujnog preopterećenja električne instalacije korišćenjem električnih potrošača od strane korisnika, jer izračunata ukupna struja svih potrošača u najpovoljnijem slučaju iznosi 14,07a, što je manje od 14,5a, koliko iznosi dozvoljena strujna opterećenost kabla najmanje strujne opteretivosti u električnoj instatalaciji. U dopuni elaborata od 04.09.2020. godine, komisija veštaka Fakulteta zaštite na radu u Nišu je mišljenja da u konkretnom slučaju nema materijalnih dokaza da su kablovi prouzrokovali požar, te ne mogu sa sigurnošću da ukažu gde se tačno nalazi mesto u objektu na kome se nalaze kablovi koji su prouzrokovali požar. Električna instalacija je bila verovatni uzrok požara. U dopuni postupka pred Apelacionim sudom utvrđeno je da je lokal napravljen od sendvič zida, pri čemu je sa unutrašnje strane lesonit, između striropor, a spolja limena oplata. Kod takve vrste zida po pravilima struke trebala je biti postavljena metalna cev ili metalna savitljiva cev, koja bi bila zaštita za sprovođenje struje kroz ovakve zidove. Do požara je moglo doći kada je strujni kabl ogoljen, kada mu je skinut gumeni plašt i žica, a sve to smešteno u sredini stiropora, na šta je mogla da utiče i pojava glodara.

Prvostepeni sud je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev primenom člana 569. stav 1. i člana 570. stav 1. ZOO, nalazeći da je u konkretnom slučaju tuženi predao tužiocu lokal u ispravnom stanju i da je od dana zaključenja ugovora o zakupu odgovornost za sigurnost, investiciono i tekuće održavanje prešla na tužioca, u skladu sa odredbom člana 13. Ugovora.

Drugostepeni sud je zaključio da prvostepeni sud nije dao razloge na osnovu kojih dokaza je utvrdio da je lokal predat tužiocu sa instalacijom izvedenom prema važećim propisima za električne instalacije niskog napona i da ni dalje nije razjašnjen uzrok požara, pa je zakazao raspravu u smislu člana 383. stav 4. ZPP izveo dokaz saslušanjem veštaka, ponovio izvedene dokaze i utvrdio činjenice neophodne za pravilnu primenu materijalnog prava.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 569. Zakona o obligacionim odnosima zakupodavac je dužan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju zajedno sa njenim pripatcima, a stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju određenom ugovorom, a u nedostatku ugovora u stanju u kome će poslužiti za upotrebu radi koje je ugovor zaključen, dok prema odredbi člana 570. stav 1. ZOO zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj.

Odredbom člana 578. stav 1. i 4. ZOO propisano je da ako u času predaje zakljupljena stavar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtetvati sniženje zakupnine, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

Odgovornost tuženog za nastalu štetu, suprotno navodima revizije je u tome što je tuženi tužiocu predao u zakup lokal u kome struja nije izvedena u skladu sa propisima i na način kojim bi se obezbedila bezbedna upotreba lokala. Objašnjenje veštaka da se u konkretnom slučaju radi o sendvič zidu od stiropora, lesonita i lima, da nije bila postavljena metalna cev ili metalna savitljiva cev koja bi u situaciji ovakvog zida bila potrebna kao zaštita za sprovođenje struje, ukazuje da tuženi nije postupio u skladu sa citiranom zakonskom odredbom člana 569. ZOO i nije predao zakupljenu stvar u takvom stanju da bi zakupac dalje mogao postupati u skladu sa svojim obavezama iz člana 13. zaključenog ugovora.

Neosnovano se u reviziji revident poziva na to da je na osnovu člana 13. Ugovora o zakupu, na tužiocu bila obaveza investiocionog održavanja zgrade, pa u skladu sa tim i rizik od štete nastale usled propuštanja tužioca da investiciono održava zakupljenu stvar. Postupanje u skladu sa članom 13. tačka 6. Ugovora o zakupu podrazumeva održavanja popravke i oštećenja na postojećim instalacijama, što bi u konkretnom slučaju ne znači postavku i ugradnju nedostajućih metalnih cevi, jer za taj nedostatak tužilac nije ni znao.

Tužilac nije znao za ugradnju električnih kablova u sendvič zidu bez metalnih cevi koje bi služile kao zaštita za provođenje električne energije kroz ovakve zidove, a do štete nije došlo zbog strujnog preopterećanja električne istalacije usled velikog broja potrošača kod korisnika, pa nema odgovornosti tužioca za štetu koju je pretrpeo. Međutim, odgovornost tuženog, vlasnika lokala, postoji jer je tužiocu predao na upotrebu stvar sa nedostatkom, lokal sa električnim instalacijama, koje nemaju bezbedno provođenje električne energije kroz zidove. Tuženi, kao vlasnik opasne stvari, što je izvesno lokal sa nebezbedno izvedenom električnom instalacijom, odgovara na osnovu odrebe člana 154. stav 1. i 2. i člana 155, člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima i u odnosu na tužioca, kao zakupca.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković