Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 732/18 od 18.12.2018. godine odbijene su žalbe stranaka potvrđeno je navedeno rešenje prvostepenog suda.

Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. tog zakona, s obzirom da je rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 187/15 od 12.03.2015. godine ukinuta prethodno doneta odluka u ovom postupku i predmet vraćen na ponovni postupak, pa je našao da je protiv pravnosnažne odluke o dosudama naknada, prema vrednosti pobijanog dela, redovna revizija dozvoljena u odnosu na sve predlagače, osim u odnosu na ĐĐ.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o isplati novčanih naknada za ranije oduzeto zemljište pravnog prethodnika predlagača, po pravu priznatom rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta, a u iznosima određenim prema naslednim udelima. U ovoj pravnoj stvari, predlagači su obični suparničari. U pogledu vrednosti predmeta iznosi naknada se ne sabiraju, a za ocenu o dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta pobijanog dela u odnosu na svakog predlagača ponaosob. To su u slučaju predlagača AA i ŽŽ iznosi koji odgovaraju dinarskoj protivrednosti 161.923,08 evra, VV, GG i DD iznosi koji odgovaraju dinarskoj protivrednosti 43.179,49 evra, a ĐĐ iznos koji odgovara dinarskoj protivrednosti 32.384,62 evra, preračunato prema srednjem kursu NBS u odnosu na valutu i kurs 1DEM=6,00 dinara važeći na dan pokretanja postupka 14.10.1998. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažno rešenje u delu koji se odnosi na četvoricu predlačača u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija tuženog nije osnovana.

Pri donošenju pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije u odnosu na činjenice, način utvrđenja tržišne vrednosti pošumljenog zemljišta, te ocenu dokaza, osporava se ustvari utvrđeno činjenično stanje. Osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji, ne predstavlja dozvoljeni razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti, nasuprot propisanog u članu 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po rešenju Sreske Komisije za PZF Sreza Moravičkog od 26.08.1953. godine u PZF opštenarodne imovine uneto je zemljište ranijeg vlasnika pok. EE iz … k.p. ..., ..., ... i ..., po kulturi livade 6. i 7. klase. Rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta u opštini Ivanjica od 06.09.1993.godine, trojici njegovih sinova i unuku po četvrtom umrlom sinu, ZZ II, JJ i AA, vraćene su u svojinu i državinu sa udelima od po ¼ dela k.p. ... i ..., a za k. p. ... površine 2.30,50 ha i k.p. ... površine 5.27,30 ha (koje nisu vraćene jer su promenile kulturu tako što su pošumljene) priznato im je pravo na novčanu naknadu u istoj srazmeri. Na ispunjenje je obavezano JP „Srbijašume“ Beograd-ŠK „Golija“ iz Ivanjice. Između obveznika plaćanja naknade i naslednika ranijeg imaoca, naknadno je 12.12.1996.godine zaključeno sudsko poravnanje o naknadi u naturalnom obliku, predajom u svojinu drugog zemljišta. U potom vođenim parnicama je utvrđeno da je poravanje ništavo u odnosu na II, DD (od umrlog oca ZZ) i AA. Pravo na naknadu ostvaruju predlagači AA, ŽŽ kao naslednik pok. II i ostali predlači kao sledbenici pok. ZZ u odgovarajućim naslednopravnim udelima, a sve u odnosu na utvrđenu vrednost ¾ dela k.p. ... i ... . Realna vrednost ovih nepokretnosti je utvrđena na osnovu veštačenja, datog uzimanjem u obzir kulture i klase zemljišta u vreme unošenja u PZF, položaja i ekspozicije terena, veličine i oblika parcela, lokacije u neposrednoj blizini asfaltnog regionalnog puta i turističkog naselja Odvraćenica na Goliji, tržišnih uslova , odnosa ponude i tražnje, prethodno realizovanih cena u prometu, što jesu činioci bitni za procenu tržišne vrednosti konkretnih parcela.

Razlozi zbog kojih je prednost data veštačenju o tržišnoj vrednosti parcela u odnosu na pribavljenu procenu poreske uprave, podrobno su navedeni u odlukama nižestepenih sudova i po svojoj sadržini ne trpe kritiku vezanu za okolnost u međuvremenu pošumljenog kompleksa zemljišta, što je razlog bio tome da navedene parcele nisu vraćene sledbenicima ranijeg vlasnika, već da im je utvrđeno pravo na naknadu. To pravo se realizuje dosudom novčanog iznosa prema tržišnoj ceni zemljišta. Za ukupnu površinu obe parcele utvrđeno je da tržišna vrednost iznosi 7.578.000,00 dinara, od toga ¾ iznosi 5.683.500,00 dinara, prema tom iznosu određen je iznos obaveze protivnika predlagača prema svakom od predlagača.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava obavezali protivnika predlagača da isplati predlagačima novčanu naknadu, po pravu utvrđenom pravnosnažnim rešenjem, na osnovu člana 7. stav 1. i 9. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“,br.18/91,20/92 i 42/98). Imajući u vidu da je sudsko poravnanje o obliku naknade oglašeno ništavim u odnosu na predlagače odnosno prethodnike predlagača, i u kojem delu dejstvo ne proizvodi, sudovi su pravilno zaključili da utvrđeno pravo na naknadu predlagačima nije prestalo. Članom 9. stav 3. navedenog zakona propisano je da se naknada određuje na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Obveznik plaćanja naknade je protivnik predlagača, na osnovu člana 12. stav 1. navedenog zakona. Način isplate u slučaju kad je visinu naknade odredio sud propisan je u članu 12b stav 1. tog zakona. U konkretnom slučaju, odlučeno je u skladu sa navedenim. Naknada je određena u novcu prema tržišnoj ceni zemljišta, kako nalaže odredba člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji ( „ Službeni glasnik RS“br.53/1995, „Službeni list SRJ“br.16/2001 i „Službeni glasnik RS“br.20/2009 i 106/2016). Sud je pribavio procenu poreskog organa, na taj način postupio u skladu sa propisanim u odredbi člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji, ali nije dužan bio da utvrđenje zasnuje na toj proceni, kritički ocenjenoj kao nerealnoj. Dokaz veštačenjem nije isključen u raspravljanju o spornom. Na takvom dokazu kao validnom može se zasnovati utvrđenje o bitnoj činjenici, kao što je i učinjeno u ovom slučaju. Obrazložena je i ocena o neosnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, istaknutog od strane tuženog, nasuprot činjenici da je postupak za određivanje naknade službeno pokrenut dostavljanjem spisa sudu 14.10.1998. godine. To je učinjeno nakon zaključenja ništavog poravnanja o naturalnoj naknadi od 12.12.1996. godine, koje je bilo predmet sudskih postupaka, okončanih presudama donetim u toku trajanja ovog vanparničnog postupka.

Neosnovano se u reviziji protivnika predlagača ističe da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Rešenje doneto u upravnom postupku predstavlja pravni osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu u visini koja ne može biti niža od tržišne, kako sledi iz citiranih zakonskih odredaba i člana 58. Ustava RS, a takođe i prakse u primeni člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, zasnovane na stavovima Evropskog suda za ljudska prava u zaštiti prava na mirno uživanje imovine i imovinskih prava. Ovde je reč o priznatom imovinskom pravu, u čijem ostvarenju se obezbeđuje standard zaštite prema opšteprihvaćenom stavu da kad je nepokretnost oduzeta a njeno vraćanje nije moguće, sve dok se ne isplati adekvatna naknada nije uspostavljena ravnoteže interesa. U konkretnom slučaju, predlagačima je određena naknada za ranije oduzeto zemljište na teret protivnika predlagača kao korisnika, prema tržišnoj vrednosti konkretnog zemljišta, upravo u skladu sa navedenim standardima zaštite imovinskih prava.

Vrhovni kasacioni sud je našao da značaj ne uživaju revizijom iznete primedbe na vrednost zemljišta. Protivnik predlagača u provedenom postupku nije dokazao da je vrednost zemljišta niža od veštačenjem iskazane. U takvoj situaciji, drugostepeni sud je pravilno postupio kada je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Pobijana odluka je zasnovana na odgovarajućim pravnim razlozima. Revizijom izneto tiče se činjenica. To nisu razlozi koji se razmatraju u revizijskom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio primenom 414. stav 1. ZPP kao u stavu prvom izreke.

Imajući u vidu da vrednost predmeta pobijanog dela za predlagača ĐĐ ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, a da se u reviziji protivnika predlagača ističe kao razlog njenog izjavljivanja ujednačavanje sudske prakse, Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, s obzirom na predmet sudske zaštite i razloge iznete u pobijanoj odluci, donetoj u skladu sa ustaljenom sudskom praksom. Zato nije prihvatio da u odnosu na ĐĐ odlučuje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U tom delu o reviziji protivnika predlagača je odlučeno primenom člana 404. ZPP, kao u stavu drugom izreke. Primenom člana 413. ZPP revizija je odbačena u delu u kom nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Primenom člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio o zahtevima za naknadu troškova revizijskog postupka, odbijanjem neosnovanog zahteva protivnika predlagača koji sa revizijom nije uspeo i odbijanjem zahteva predlagača čiji odgovor na reviziju nije bio nužan i neophodan za vođenje parnice.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić