Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, ali je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno i nepravilno utvrđeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja se ...1970. godine porodila carskim rezom u ... bolnici. Porođaj je izvršio ginekolog akušer doktor VV, a isti ginekolog je pre toga tužilji vodio trudnoću. Tužilja je u 2,30 časova rodila dvoje živo rođene dece, jedno muško i jedno žensko. Kod novorođenčadi lekari nisu ustanovili nikakve zdravstvene probleme nakon rođenja. Tužilja je zbog svog oporavka posle porođaja sa decom provela u bolnici mesec dana, a za to vreme su joj deca redovno donošena na podoj. Tom prilikom tužilja je primetila da žensko novorođenče slabije sisa i slabije napreduje ali je od lekara dobila informaciju da to nije ništa zabrinjavajuće. Posle mesec dana hospitalizacije tužilja je otpuštena iz ... bolnice zajedno sa decom, a u otpusnoj listi za decu nije bilo navedeno da odojče ženskog pola ima bilo kakav zdravstveni problem. Par nedelja posle otpusta tužilja se javila pedijatru dečjeg dispanzera u ... dr GG radi pregleda ženskog novorođenčeta jer je i dalje imala sumnju da dete slabije napreduje. Od ovog pedijatra dobila je isti odgovor kao i u bolnici, da je sa detetom sve u redu. No i pored toga, tužilja je na lični zahtev ishodovala od lekara pedijatra uput za Institut za majku i dete u Beogradu jer je želela da se ipak sprovedu određene pretrage nad detetom.

U Institutu za majku i dete Srbije „dr Vukan Čupić“ u Beogradu žensko dete je primljeno ...1971. godine radi sprovođenja zdravstvenih pretraga u vezi tužiljinih sumnji da dete ne napreduje na zadovoljavajući način. Ono je bilo hospitalizovano do ...1971. godine i za sve to vreme tužilja nije dobila nikakve konkretne informacije o zdravstvenom statusu njenog deteta već joj je svaki put kada se interesovala saopštavano da je dete i dalje na ispitivanju. U Beogradu je dete primio lekar čije je puno lično ime tužilja zaboravila seća se samo da je to bila doktorka DD sa kojom je tužilja isključivo kontaktirala za vreme boravka deteta u toj ustanovi. Ta ista lekarka je tužilju i primila ...1971. godine kada je ona došla da preuzme svoje dete. Tom prilikom joj je saopšteno da je dete tog dana preminulo i da je tužilja u vezi toga obaveštena telegramom koji je poslat na kućnu adresu. Tužilji tad nije saopšteno šta je bio uzrok smrti njenog deteta već je bila upućena da preuzme umrlicu, a potom sa patologije ovog instituta i leš deteta radi sahrane. Tužilja od ove zdravstvene ustanove nije dobila otpusnu listu za dete niti bilo koji dokumenat o uzroku detetove smrti, niti je saznala da li je rađena obdukcija leša. U umrlici koju je tom prilikom tužilja dobila bilo je navedeno da je dete preminulo ...1971. godine. Narednog dana tužilja je po uputu dr DD otišla na patologiju Instituta radi preuzimanja leša i tamo su joj saopštili da leša njenog deteta nema. Nakon ove spoznaje od ... 1971. godine do ...2015. godine tužilja nije pokretala nikakav postupak kako bi saznala uzrok smrti svog deteta i šta se desilo sa lešom deteta.

Dana 28.08.2015. godine tužilja se pismeno obratila JKP „Pogrebne usluge“ Beograd od kojih je tražila da joj dostave potvrdu o izvršenoj sahrani za njeno dete te je dobila odgovor da je ...1971. godine sahranjeno na Centralnom groblju preduzeća JKP „Pogrebne usluge“ u Beogradu žensko dete pod ličnim imenom BB staro pet meseci, a umrlo ...1973. godine. U izvodu iz matične knjige rođenih koji je tužilji izdat 14.09.2015. godine unet je tačan podatak o datumu i času rođenja njenog ženskog deteta, a tužilja je označena kao majka, dok je rubrika sa podacima o ocu ostala nepopunjena a u rubrici naknadi upis označeno je da je dete preminulo u Beogradu ...1971. godine. U izvodu iz matične knjige umrlih koji je izdat tužilji 14.09.2015. godine unet je tačan datum detetovog rođenja, a kao dan i čas smrti označen je ...1970. godine, kao i da je dete preminulo u Beogradu istog dana kada je rođeno, odnosno da je preminulo par sati po rođenju. Tužilja se zbog ovih nejasnoća u pogledu činjenica smrti svog deteta tokom 2016. godine pismeno obraćala Institutu za zdravstvenu zaštitu majka i dete Srbije „dr Vukan Čupić“ i dobila obaveštenje 16.03.2016. godine da u tom Institutu više nije dostupna dokumentacija o pacijentima koji su bili lečeni u periodu od 1970. do 1971. godine. Posredstvom Udruženja roditelja i dece „Nestale bebe“ Beograd tužilja je 30.08.2019. godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv NN izvršioca, NN odgovornog lica zdravstvene ustanove Opšte bolnice u ... i Institutu za majku i dete u Novom Beogradu i NN odgovornog lica matične službe Opštine Novi Beograd sve zbog postojanja osnovane sumnje da su se u vremenskom periodu od ...1970. do ...1971. godine u prostorijama zdravstvene ustanove Opšte bolnice u ... i Institutu za majku i dete u Novom Beogradu na štetu tužilje oduzeli i u nepoznatom pravcu odneli njeno novorođenče, čime su izvršili krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 7. KZ RS i to delujući u sastavu organizovane kriminalne grupe. Dva meseca nakon toga 01.11.2019. godine tužilja je podnela ovu tužbu sudu tražeći naknadu za pretrpljenu nematerijalnu štetu iz ovog događaja.

Kod navedenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da tužilja nije dokazala da li je okončan i na koji način krivični postupak, a nije priložila niti ostale pismene isprave o smrti deteta, obdukcioni zapisnik niti da je nadležnom Ustavnom sudu podnosila ustavnu žalbu niti se obraćala ponovo ustanovama i državnim organima koji su izdala pismena, pa je na podlozi tih činjenica prvostepeni sud ocenio da se u ovom slučaju ne radi o identičnoj činjenično-pravnoj situaciji kao u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Jovanović protiv Srbije, te je otuda sud zaključio da u slučaju tužilje nije prisutno neodgovaranje državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacije o stvarnoj sudbini njene ćerke niti su nadležni organi države pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njenog deteta s obzirom da su na zahtev tužilje njoj izdali pismeni dokumenat koji se odnosi na rođenje, lečenje i smrt njenog deteta i vezano za način sahranjivanja, zatim da tužilja nije svoj zahtev za nematerijalnu štetu opredelila u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, te je zbog svega toga njen zahtev odbijen kao neosnovan.

Međutim, po mišljenju drugostepenog suda na konkretan slučaj se može primeniti odluka Evropskog suda za ljudska prava Jovanović protiv Srbije i da u konkretnom slučaju postoji pre svega u radu medicinskih ustanova propusta koji su onemogućili da se formira zaključak o sudbini deteta tužilje, a što je neprihvatljivo sa stanovišta zaštite prava koju tužena je dužna da pruži svojim građanima. U konkretnu odgovornost tužene ne može se primarno navesti propust njenih organa već je njen propust u tome što svojim građanima nije obezbedila delotvornost istražnih i drugih postupaka u vezi sa odosnim aspektom porodičnog života. Konkretno tužena nije propisala i uspostavila adekvatne procedure i mehanizme koji bi omogućili tužilji da blagovremeno dobije sve informacije o sudbini svog deteta odnosno da sazna istinu i time za ubuduće otkloni svaku neizvesnost i sumnju nezavisno od naknadno izdatih pismenih dokumenata o rođenju, lečenju, smrti i sahranjenju deteta.

Ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan. Prema postavljenom tužbenom zahtevu, koji je drugostepeni sud usvojio, tužena je odgovorna tužilji za nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove i patnje za narušen lični i porodični život, pored ostalog i zbog toga što su državni organi namerno skrivali i zataškavali informacije o stvarnoj sudbini njene ćerke, kao i zato što su pokazali trajnu nezainteresovanost o tome gde je i kakva sudbina njenog deteta. Međutim, sam drugostepeni sud u svojoj odluci konstatuje da odgovornost tužene nije primarno zasnovana na propustima njenih organa već u propustu da svojim građanima obezbedi delotvornost istražnih i drugih postupaka u vezi sa odnosnim aspektom porodičnog života. Dakle, iako drugostepeni sud prihvata da ne postoje propusti državnih organa na način kako je to navedeno u tužbenom zahtevu on ipak tako postavljen tužbeni zahtev usvaja. Sa pravno teorijskog aspekta se ozbiljno može postaviti pitanje da li država pred domaćim sudom može da bude odgovorna zbog toga što određeno pitanje nije uredila propisom ili što to nije rešila na vreme ili što taj propis ima određene nedostatak. Po mišljenju ovog suda, domaći sud ne može da sudi državi za takve propuste. Ako se ima u vidu postavljeni tužbeni zahtev, o kome je sud dužan da odluči, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je drugostepeni sud zaključio da postoje određeni propusti u radu državnih organa, kako je to navedeno u tužbenom zahtevu, kod činjenice da se tužilja državnom organu obratila tek 2019. godine pri čemu je nepoznato kakav je ishod tog postupka, a da se pre toga nije obraćala državnim organima niti u periodu od oko 40 godina bilo kojem organu ili telu u državi. Nije sporan stav drugostepenog suda da odluke suda u Strazburu koje su donete u sličnim činjenično-pravnim situacijama moraju imati značaj u konkretnom slučaju na odlučivanje domaćih sudova. Međutim, po mišljenju ovog suda odluka koja je doneta u predmetu „Zorice Jovanović protiv Srbije“ nije doneta o identičnoj i činjenično-pravnoj situaciji, iako se može prihvatiti da je identična situacija u delu u kome telo deteta nakon smrti nije predato majci niti je utvrđen uzrok smrti deteta. U konkretnom slučaju tužilja je dobila obaveštenje o sahrani i mestu sahrane njenog deteta, a i smrt deteta je zvanično prijavljena i evidentirana kod nadležnog organa. Sve napred navedeno ukazuje da za sada nije jasno po kom osnovu je država u ovom slučaju odgovorna za nematerijalnu štetu a imajući u vidu kako Evropsku konvenciju o ljudskim pravima tako i Zakon o obligacionim odnosima.

Sve napred navedeno su razlozi zbog kojih je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu sve što je navedeno, a posebno postavljeni tužbeni zahtev. Osim toga, sud će imati u vidu i činjenicu da je u međuvremenu donet Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se smatra da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ broj 18/20).

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić