Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 12/22 od 23.06.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 35/21 od 06.10.2021. godine u stavovima prvom i trećem izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja u celosti. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj solidarno naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, blagovremeno izjavile reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilja u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja odluke o tužbenom zahtevu tužilja sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i odlukama Ustavnog suda, donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak, u kojima je utvrđena povreda prava tužilja na suđenje u razumnom roku (odluke Už 8232/2015 od 24.11.2015. godine; Už 8104/2015 od 30.06.2016. godine).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilja osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je dana 17.06.2009. godine pokrenula izvršni postupak protiv izvršnog dužnika „FRA „Alat za unutrašnji navoj“ DOO Čačak, radi naplate novčanog potraživanja - neisplaćene razlike zarade, doprinosa i troškova postupka dosuđenih izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1 61/2008 od 24.02.2009. godine. Izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju I 932/09 od 01.07.2009. godine (novi broj I 838/16). Rešenje o izvršenju dostavljeno je Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja na sredstvima na računu izvršnog dužnika, ali nije sprovedeno. Dopisom od 29.9.2009.godine NBS je obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne sprovodi iz razloga što na računima izvršnog dužnika nema priliva novčanih sredstava, a koji izveštaj je dostavljen poveriocu na izjašnjenje dana 1.10.2009.godine radi eventualne promene sredstva izvršenja, nakon čega su predmetni spisi arhivirani dana 2.10.2009.godine. Podneskom od 13.6.2016. godine punomoćnik izvršnog poverioca se izjasnio da ostaje pri podnetom predlogu za izvršenje, te predložio da se predmetno izvršenje i dalje sprovodi pred sudom. Postupajući po nalogu iz zaključka suda od 8.6.2017.godine, punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 10.3.2017.godine obavestio sud da ostaje pri predlogu za izvršenje i predloženom sredstvu izvršenja, bez obzira na činjenicu što nema priliva novčanih sredstava na računu dužnika, navodeći da je izvršni dužnik preduzeće u restrukturiranju zbog čega smatra da će izvršni poverilac u skorije vreme ostvariti svoje pravo na novčano potraživanje, jer država najavljuje rešavanje statusa tog preduzeća. Postupak je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Čačku I.br.902/18 od 8.6.2018.godine, jer je dužnik brisanjem iz registra privrednih subjekata prestao da postoji kao pravno lice, nakon čega nije podnet predlog za nastavak postupka. Tužilja BB je dana 16.4.2009. godine pokrenula izvršni postupak protiv izvršnog dužnika „FRA „Alat za unutrašnji navoj“ DOO Čačak, radi naplate novčanog potraživanja - neisplaćene otpremnine, jubilarne nagrade, bolovanja, razlike zarade i zarade do prestanka radnog odnosa pogrebne otpremnine i troškova postupka, dosuđenih izvršnom presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Čačku P1 22/09 od 03.03.2009. godine. Izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju I 598/09 od 21.04.2009. godine (novi broj I 564/18). Zaključkom suda od istog datuma naloženo je NBS OPN Kragujevac da izvrši zaplenu novčanih sredstava po tom rešenju. Dopisom od 2.6.2009. godine NBS je obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne sprovodi iz razloga što na računima izvršnog dužnika nema priliva novčanih sredstava, a koji izveštaj je dostavljen poveriocu na izjašnjenje dana 21.6.2009.godine radi eventualne promene sredstva izvršenja, nakon čega su predmetni spisi arhivirani dana 29.6.2009.godine. Podneskom od 26.3.2018.godine, punomoćnik izvršnog poverioca obavestio je sud da ostaje pri predloženom sredstvu i predmetu izvršenja. Postupak je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Čačku I.br.564/18 od 11.4.2018.godine, jer je dužnik brisanjem iz registra privrednih subjekata prestao da postoji kao pravno lice, nakon čega nije podnet predlog za nastavak postupka. Nakon toga drugih radnji i mera suda u postupku izvršenja nije bilo. Prema izvepggaju NBS - Sektora za prinudnu naplatu Kragujevac o danima blokade - nelikvidnosti od 28.8.2019.godine, dužnik FRA „Alat za unutrašnji navoj" DOO Čačak, počev od 15.7.2004. godine ima evidentirano ukupno 3.629 dana blokade - nelikvidnosti. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 52/18 od 30.03.2018. godine usvojen je prigovor izvršnih poverilaca (tužilja) i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u označenim izvršnim postupcima. Istim rešenjem naloženo je sudijama koji postupaju u predmetima izvršenja da preduzmu sve mere kako bi se postupak okončao u roku ne dužem od četiri meseca. Izvršenje nije sprovedeno, a tužilje svoje potraživanje nisu naplatile ni delimično.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. stav 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju, članova 32. stav 1. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, članova 2, 4, 22 i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i članova 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev i tužiljama dosudio naknadu materijalne štete u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom ispravom, radi čije prinudne naplate je u izvršnom postupku doneto rešenje o izvršenju. Po stanovištu tog suda, donošenjem rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku ispunjen je materijalnopravni uslov za podnošenje tužbe radi nankade materijalne štete protiv tužene države, čija odgovornost za štetu je objektivna. Šteta je u uzročno- posledičnoj vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku i tužena je odgovorna da tu štetu nadoknadi tužiljama, budući da je pravo tužilja na suđenje u razumnom roku povređeno u izvršnim postupcima koji se vode radi naplate potraživanja iz izvršne isprave, da je tužena odgovorna za neizvršenje sudskih odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, kao i preduzeća gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da tužilje nisu doprinele nastanku štete u smislu čl.192 ZOO. Drugostepeni sud je u postupku odlučivanja po žalbi tužene preinačio presudu nižestepenog suda tako što je odbio tužbeni zahtev tužilja. Po stanovištu tog suda, naknada imovinske štete proistekle iz povrede prava na suđenje u razumnom roku nije vid satisfakcije za nenamireno potraživanje, već naknada stvarno pretrpljene materijalne štete koja u ovom postupku nije dokazana, kao što nije dokazano ni da je predmetna šteta u uzročno-posledičnoj vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, jer nije utvrđeno da je isključivi razlog nemogućnosti naplate potraživanja tužilja neadekvatno postupanje suda. Tužilje nisu dokazale da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno sredstava u imovini i da su, poštujući redosled isplate, kao izvršni poverioci mogle da se naplate da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje propisane zakonom u cilju naplate potraživanja izvršnih poverilaca. Prema oceni drugostepenog suda, s obzirom da su predmetni izvršni postupci započeti 2009. godine, a da tužilje nisu podnele predlog za promenu sredstava izvršenja, niti su podnele predlog za nastavak postupka, u ovoj parnici nije dokazano da je isključivi razlog nemogućnosti naplate potraživanja tužilja neadekvatno postupanje suda, odnosno da je predmetna šteta u uzročno-posledičnoj vezi sa utvđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno, ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je i u ovom slučaju dužna da tužiljama isplati iznose dosuđene izvršnim presudama Opštinskog suda u Čačku P1 61/2008 od 24.02.2009. godine i P1 22/09 od 03.03.2009. godine, koji su određeni rešenjima o izvršenju I 932/09 od 01.07.2009. godine (novi broj I 838/16) i I 598/09 od 21.04.2009. godine (novi broj I 564/18). Na taj način tužiljama će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njihovo imovno stanje biće dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužiljama su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 40.500,00 dinara, za sastav tog pravnog leka, primenom člana 165. stav 2. u vezi sa člom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić