.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16903/2023
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2392/22 od 07.04.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2392/22 od 07.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2392/22 od 07.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 5346/21 od 06.09.2022. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi u celosti rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 94/2021 od 22.11.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 32.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Vranju je presudom Gž 2392/22 od 07.04.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Vranju P 5346/21 od 06.09.2022. godine u stavu prvom izreke, tako što je ukinuo rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 94/2021 od 22.11.2021. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.07.2021. godine do isplate i u tom delu odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, dok je u preostalom delu stava prvog izreke prvostepenu presudu potvrdio a žalbu tuženog odbio. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 5346/21 od 06.09.2022. godine u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 22.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga na ime pruženih advokatskih usluga, a pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenja standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Bitna povreda parničnog postupka na koju revident ukazuje u reviziji nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, kao ni nepotpuno ili pogrešno utvrđeno činjenično stanje.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 03.11.2021. godine, a vrednost pobijanog dela je 6.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
