Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 11.12.2017. godine u 23,55 časova u mestu Zagrađe, na deonici puta Ugrinovci-Buđin grob dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo putničko vozilo registarske oznake ... osigurano kod „Generali osiguranje Srbija“ po polisi koja važi od 24.09.2017. godine do 24.09.2018. godine, kojim vozilom je upravljao tužilac i koji je u ovoj saobraćajnoj nezgodi zadobio teške telesne povrede. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove i strah, a kod tužioca je umanjenje životne aktivnosti 20%. Iz zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode PU Čačak od 09.01.2018. godine sledi da su na putničkom vozilu oštećeni prednji branik, oba krila, poklopac motora, prednje vetrobransko staklo, krov i oba vrata, da je vozilo pomerano sa lica mesta i da tragova nezgode nije bilo.

Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da je tužilac upravljao svojim vozilom kada su u mestu Zagrađe nakon što je izašao iz jedne krivine, srne izašle na put, jedna za drugom u grupi, iako na tom delu ne postoji saobraćajni znak „divljač na putu“. Iz iskaza svedoka BB i VV utvrđeno je da su svedoci ugledali srne koje su izašle na put sa njihove leve strane i to ispred vozila tužioca, da je tužilac da bi izbegao kontakt sa njima skrenuo ulevo, izgubio kontrolu i sleteo sa puta. Iz iskaza svedoka GG, upravnika lovišta utvrđeno je da je mesto Zagrađe lovište u okviru lovišta Takovo, da za vozila koja se kreću iz pravca Beograda ka Rudniku postoji saobraćajni znak „divljač na putu“ koji se nalazi na ulasku u Opštinu Gornji Milanovac i to u mestu Ugrinovci, a za vozila koja se kreću ka Beogradu takav znak se nalazi u mestu Nevade gde se završava gradska zona. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke utvrđeno je da je vrednost tužiočevog vozila iznosila 217.189,60 dinara, da je vrednost spašenih delova 65.156,70 dinara, a da je visina totalne štete na dan izrade nalaza i mišljenja 152.032,90 dinara. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke proizlazi da na licu mesta ove saobraćajne nezgode nema postavljenih saobraćajnih znakova koji su relevantni za istu, za Lovačko udruženje „Vojvoda Milan Obrenović“ podnosilo zahteve za postavljanje znaka I-18 „divljač na putu“ 2010, 2013, 2018, 2019 i 2020. godine, te da znak „divljač na putu“ koji je fotografisan i priložen u spisima predmeta nije postavljen u skladu sa pozitivnim propisima, da je isti bio zakačen za tablu koja označava naseljeno mesto, a da je nakon fotografisanja uklonjen. Iz nalaza i mišljenja ovog sudskog veštaka sledi da bi samo postojanje znaka na licu mesta uticalo na doprinos tužioca nastanku štete, te da u vožnji tužioca nema doprinosa nastanku štete na vozilu i povreda koje je tužilac pretrpeo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 15. stav 1. i stav 2, člana 14, člana 58. stav 1. tačka 8. i člana 63. stav 1. Zakona o javnim putevima, člana 22. stav 1. Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji i člana 4. stav 1. tačka 34. i člana 87. Zakona o divljači i lovstvu zaključio da postoji uzročno posledična veza između propusta tuženog, kao upravljača državnog puta i nastupanja predmetne saobraćajne nezgode, koja se ogleda u neadekvatnom održavanju navedenog puta, jer je na strani tuženog postojala zakonska obaveza da obezbedi nesmetano i bezbedno obavljanje saobraćaja na putu, a između ostalog i postavljanjem odgovarajuće saobraćajne signalizacije – saobraćajnog znaka „divljač na putu“ kojim bi vozači bili upozoreni da nailaze na deo puta na kome postoji opasnost od prelaska divljači. Prihvatajući nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke, kako u pogledu uzroka nastanka saobraćajne nezgode, tako i u pogledu nepostojanja doprinosa tužioca nastanku štete, prvostepeni sud je zaključio da tuženi nije obezbedio nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na deonici puta na kome se desila saobraćajna nezgoda tako što bi postavljanjem saobraćajnog znaka „divljač na putu“ učesnici u saobraćaju bili blagovremeno upozoreni na opasnost da može doći do prelaska divljači, pa kako je nailazak srna i njihovo prelaženje preko kolovoza prouzrokovalo štetu za tužioca, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete a u potpunosi zahtev za naknadu materijalne štete, pa je primenom člana 172, 183. stav 1. i stav 4. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da solidarno sa Lovačkim udruženjima „Vojvoda Milan Obrenović“ tužiocu naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahteve tužioca, kao neosnovane. Drugostepeni sud je smatrao da ne postoji uzročno posledična veza između nastale štete i propuštanja tuženog u obavljanju radova na održavanju javnog puta, jer da bi postojala obaveza tuženog u smislu člana 15. stav 1. i 2, člana 58. stav 1. tačka 8. i člana 63. stav 1. Zakona o javnim putevima, člana 157. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 5. Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji, nužno je da je saobraćajni znak evidentiran u Katastru saobraćajne signalizacije, odnosno da mu je saobraćajni znak predat na održavanje. S obzirom na to da se Lovačko udruženje „Vojvoda Milan Obrenović“ obraćalo zahtevima tuženom za davanje uslova za postavljanje saobraćajnog znaka, na koje zahteve je tuženi odgovorio da je saglasan, da je s tim u vezi bilo potrebno da podnosilac zahteva dostavi saobraćajni projekat, pa kako je u postupku koji je prethodio donošenju prvostepene odluke na nesumnjiv način utvrđeno da znak „divljač na putu“ nije bio postavljen u skladu sa propisima na deonici puta gde se dogodila saobraćajna nezgoda, i kako obaveza tuženog u pogledu održavanja navedenog saobraćajnog znaka nastupa nakon predaje saobraćajne signalizacije od strane organa koje je podnelo zahtev, da ne postoji propust na strani tuženog, a s tim u vezi i obaveza da tužiocu solidarno sa lovačkim udruženjem naknadi predmetnu materijalnu i nematerijalnu štetu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovno se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Članom 87. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS“ br. 18/2010), propisano je da je korisnik lovišta, vlasnik i korisnik zemljišta, voda i šuma na kojima se lovište nalazi, kao i vlasnik i korisnik površina van lovišta na kojima se divljač nalazi, dužan da preduzima sve neophodne mere radi sprečavanja štete koju divljač može počiniti ljudima ili imovini.

Članom 3. tačka 6. Pravilnika o merama za sprečavanje štete od divljači, štete na divljači i postupku i načinu utvrđivanja štete („Službeni glasnik RS“, br. 2/2012), propisano je da se u lovištu preduzimaju mere za sprečavanje štete od divljači i to podnošenjem zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i „divljač na putu“ na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete od divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na nelovnim površinama, radi sprečavanja štete od divljači na vozilu. Članom 5. tačka 12. istog Pravilnika propisano je da se u lovištu preduzimaju mere za sprečavanje štete na divljači i to podnošenjem zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i „divljač na putu“ na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete na divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na površinama koje predstavljaju nelovne površine, radi sprečavanja štete na divljači od vozila.

Članom 15. stav 1. Zakona o javnim putevima, koji se primenjivao u vreme kada se dogodila saobraćajna nezgoda, propisano je da je upravljač javnog puta dužan da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu javnog puta i da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na njemu, stavom 2. da upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima javnog puta, zbog propuštanja blagovremenog obavljanja pojedinih radova na redovnom održavanju javnog puta, propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja. Članom 14. istog zakona propisano je koja su ovlašćenja poverena upravljaču javnog preduzeća. Članom 58. stav 1. tačka 8. istog zakona propisano je da su radovi na redovnom održavanju javnog puta naročito između ostalog i postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraćajne signalizacije. Članom 63. stav 1. istog zakona propisano je da javno preduzeće održava kolovoznu konstrukciju i saobraćajnu signalizaciju osim svetlosnih saobraćajnih znakova, na delu državnog puta koji prolazi kroz naselje, kao sastavni deo državnog puta u širini kolovoza tog puta van naselja.

Iz napred navedenih odredbi sledi da u skladu sa članom 87. Zakona o divljači i lovstvu, kao i u skladu sa članom 3. tačka 6. i članom 5. tačka 12. Pravilnika o merama za sprčavanje štete od divljači, štete na divljači i postupku i načinu utvrđivanja štete, kao i u skladu sa zakonskim odredbama koje regulišu bezbednost saobraćaja, odnosno Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima korisnici lovišta su u obavezi da ukažu upravljaču puta na kojim putnim pravcima i državnim putevima prvog i drugog reda, kao i lokalnim putevima na kojima je upravljač organ lokalne samouprave, je moguće nailaženje na divljač koja može biti pretnja na bezbednost saobraćaja, imovinu i zdravlje ljudi. Prema tome, korisnik lovišta je jedino dužan da obavesti upravljača puta o neophodnosti postavljanja saobraćajne signalizacije, uz navođenje putnih pravaca na kojima je to potrebno učiniti, kao i navođenje dužine deonice na kojoj postoji opasnost od saobraćajne nezgode sa učešćem divljači. Stoga korisnik lovišta nije dužan da izradi projektnu dokumentaciju, niti je dužan da kupuje i održava saobraćajne znakove, već je to u nadlžnosti i obavezi upravljača javnog puta, koja proizlazi iz njegove zakonske obaveze i odgovornosti, a u skladu sa Zakonom o javnim putevima. Tuženi je upravljač javnog puta na kome se dogodila saobraćajna nezgode iz čega proizlazi obaveza tuženog da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja na njemu i odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju i zaštiti puta. Propust upravljača puta da izvrši zakonsku obavezu postavljanja odgovarajuće saobraćajne signalizacije uspostavlja solidarnu odgovornost tog pravnog lica i lovačkog udruženja za nastalu štetu, u skladu sa članom 177. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima. U slučaju postojanja solidarne odgovornosti za štetu, oštećeni može zahtevati naknadu štete od svakog solidarnog dužnika.

Stoga se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tuženi nije u obavezi da tužiocu solidarno sa lovačkim udruženjem naknadi štetu. S obziriom na to da je drugostepeni sud zbog pogrešne primene matrijalnog prava propustio da ceni da li je propust tuženog, kao upravljača puta da na delu puta u blizini lovišta postavi odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju isključivi uzrok nastanka štete, ili postoji doprinos tužioca nastanku štete, drugostepena presuda je ukinuta, kako bi drugostepeni sud u ponovnom postupku to utvrdio.

Sa napred navedenih razloga, odluka drugostepenog suda je ukinuta, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od ishoda postupka u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud utvrdi da li je propust tuženog, kao upravljača puta da na delu puta u blizini lovišta postavi odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju isključivi uzrok nastanka štete, ili pak postoji doprinos tužioca nastanku štete, da bi potom imao mogućnost da pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu i zakonitu odluku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković