.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16909/2022
21.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, Kragujevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3366/21 od 18.01.2022. godine, u sednici održanoj 21.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3366/21 od 18.01.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3366/21 od 18.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 4907/21 od 27.10.2021. godine, stavom 1. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da mu na ime naknade materijalne štete zbog troškova lečenja medikamentima isplati iznos od 6.053,82 dinara, za svaki mesec pojedinačno počev od 25.03.2021. godine pa sve dok lečenje traje, pri čemu je dospeli iznos tuženi dužan da isplati odjednom, a ubuduće iznose u periodu od 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, s tim da ukoliko tuženi uplatu ne izvrši u navedenom roku, dužan je da plati zakonsku zateznu kamatu od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. Stavom 2. izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu preko dosuđenog iznosa štete iz stava 1. izreke ove presude isplati iznos od još 1.513,45 dinara za svaki mesec pojedinačno počev od 25.03.2021. godine pa ubuduće, kao neosnovan. Stavom 3. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 3366/21 od 18.01.2022. godine, stavom 1. izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P 4907/21 od 27.10.2021. godine, u stavu 1. i 3. izreke. Stavom 2. izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete tužiocu na ime troškova lečenja povrede, pri čemu je tužena odgovorna za njegovo povređivanje a odluka nižestepenih sudova je doneta primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revident u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, međutim, svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene instituta posebne revizije propisanog odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 21.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 454.036,20 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
