Republika Srbija

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca mal. AA iz … i mal. BB iz ..., koje zastupa zakonska zastupnica – majka VV iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Stanimirka Bogdanović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 318/16 od 14.06.2016. godine, u sednici održanoj 02.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 318/16 od 14.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P2 7/2016 od 02.03.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece AA i BB plaća mesečno po 10.000,00 dinara za svako dete, počev od 22.07.2014. godine pa u buduće dok za to postoje zakonski razlozi, svakog 01-og do 10-og u mesecu za tekući mesec, s tim što je dospelo potraživanje izdržavanja dužan platiti odjednom, posredstvom zakonske zastupnice tužilaca VV. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima, kao solidarnim poveriocima, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara, a odlučeno je da po tužbi tužilje VV i tuženog GG, svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u u Kragujevcu Gž2 318/16 od 14.06.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi P2 7/2016 od 02.03.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga propisanih Zakonom o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba iz člana 407. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Požegi P2 110/2014 od 15.06.2015. godine, razveden je brak parničnih stranaka, maloletna deca – tužioci poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređen je način viđanja maloletne dece sa ocem – tuženim. Tužioci su blizanci, rođeni ... godine i žive sa majkom u stanu, za koji majka plaća zakupninu od 50 evra mesečno. Mesečne potrebe dece, prema njihovom uzrastu, utvrđene su u iznosu od po 20.000,00 dinara, a prema podatcima iz decembra 2015. godine minimalna suma izdržavanja je 23.227,00 dinara. Zakonska zastupnica dece je rođena ... godine, zaposlena je i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 25.000,00 dinara, s tim što nema nepokretne imovine, deca ne ostvaruju dečiji dodatak, a roditelji (baba i deda tužilaca) pružaju joj finansijsku pomoć i pomažu u čuvanju dece. Tuženi je rođen ... godine, potpuno je radno sposoban i u vreme donošenja presude u ovom sporu boravi u …, gde je i prethodno bio na privremenom radu i ostvarivao mesečnu zaradu u dinarskoj protivvrednosti od 110.000,00 dinara. Nema nepokretne imovine u svojini.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilaca.

Prema članu 160. Porodičnog zakona izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (tačka 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (tačka 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (tačka 4.). Članom 162. tačka 3. Porodičnog zakona je propisano da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Pravilnom primenom člana 160. tač. 1 i 4. i člana 162. tačka 3. u vezi člana 154. Porodičnog zakona, utvrđena je obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece, pri čemu je visina doprinosa za izdržavanje tužilaca određena prema potrebama tužilaca i mogućnostima tuženog da daje izdržavanje, koje će uz odgovarajući doprinos majke, omogućiti upravo takav životni standard za decu kakav imaju njegovi roditelji. Istovremeno, sud je vodio računa o minimalnoj sumi izdržavanja kada je utvrdio mesečne potrebe dece. Drugostepeni sud je za ovakvu odluku dao potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, pa su stoga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić