.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16949/2022
20.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Jelica Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., Opština ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 1415/21 od 16.08.2022. godine, u sednici veća održanoj 20.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 1415/21 od 16.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 1415/21 od 16.08.2022. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 1690/19 od 21.10.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev AA i BB i obavezani tuženi VV i GG da tužiocima naknade nematerijalnu štetu i to tužiocu AA na ime pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda 80.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 40.000,00 dinara, a tužilji BB na ime pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda 50.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2020. godine do isplate (stav prvi izreke) Obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 171.600,00 dinara (stav drugi izreke).
Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 1415/21 od 16.08.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pirotu P 1690/19 od 21.10.2020. godine u pogledu dosuđenih iznosa, tako što se tuženi VV i GG obavezuju kao solidarni dužnici tužiocima AA i BB na ime naknade nematerijalne štete isplate, i to tužiocu AA na ime pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda 30.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 15.000,00 dinara, a tužilji BB na ime pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda 30.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 15.000,00 dinara, a tužbeni zahtev od dosuđenih iznosa do traženih, i to tužiocu AA na ime pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda 80.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 40.000,00 dinara, a tužilji BB na ime pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda 50.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 50.000,00 dinara, odbijen je kao neosnovan (stav prvi izreke). U preostalom delu u pogledu odluke o troškovima postupka presuda je potvrđena, a žalba tuženih odbijena kao neosnovana (stav drugi izreke). Tuženima nisu dosuđeni troškovi žalbenog postupka (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi naknade štete povodom događaja zbog koga je protiv tuženih vođen krivični postupak, koji je okončan osuđujućom presudom protiv tužene VV i oslobađajućom presudom protiv tuženog GG. Nižestepeni sudovi su rokove zastarelosti cenili prema stavu izraženom kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da se odredba člana 390. ZOO primenjuje u situaciji kada je krivični postupak okončan zbog nekog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, u kojoj situaciji se smatra da je zastarelost prekinuta uslovno.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.05.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 220.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
