U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, protiv tuženih AA i BB, obojica iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Kostadinović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1964/21 od 07.12.2022. godine, u sednici održanoj 29.08.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1964/21 od 07.12.2022. godine u delu u kojem je održan na snazi Zaključak javnog izvršitelja Nebojše Spasojevića iz ... Izv 5913/2014 od 20.11.2014. godine ispravljen Zaključkom Izv 5913/2014 od 11.07.2018. godine i obavezani tuženi na isplatu duga i troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1964/21 od 07.12.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1878/20 od 27.01.2021. godine i presuđeno da se delimično održava na snazi Zaključak javnog izvršitelja Nebojše Spasojevića iz ... Izv 5913/2014 od 20.11.2014. godine ispravljen Zaključkom Izv 5913/2014 od 11.07.2018. godine pa se obavezuju tuženi AA i BB iz ... da tužiocu Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ Beograd isplate na ime duga za utrošenu električnu energiju : tuženi AA iznos od 20.909,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.08.2014. godine do isplate u roku od 15 dana od prijema presude, dok se zahtev preko tako dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 352.792,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.08.2014. godine do konačne isplate odbija kao neosnovan i u tom delu Zaključak javnog izvrštelja Izv 5913/2014 od 20.11.2014. godine ispravljen Zaključkom Izv 5913/2014 od 11.07.2018. godine ukida u odnosu na tuženog AA; tuženi BB isplati iznos od 315.279,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.08.2014. godine pa do konačne isplate u roku od 15 dana od prijema presude, dok se zahtev preko tako dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 352.792,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.08.2014. godine do konačne isplate odbija kao neosnovan i u tom delu Zaključak javnog izvrštelja Izv 5913/2014 od 20.11.2014. godine ispravljen Zaključkom Izv 5913/2014 od 11.07.2018. godine ukida u odnosu na tuženog BB. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi BB da tužiocu isplati na ime troškova postupka iznos od 43.821,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom AA isplati na ime troškova postupka iznos od 45.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke. U reviziji se ističu bitne povrede postupka, koje nisu učinjene pred drugostepenim sudom, već u postupku izvršenja, pred javnim izvršiteljem, ali te povrede nisu revizijski razlog iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kog se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao izvršni poverilac je dana 11.08.2014. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde tuženih radi naplate duga za isporučenu električnu energiju u iznosu od 352.796,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.08.2014. godine do konačne isplate. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu verodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga tužioca sa stanjem na dan 05.08.2014. godine. U izvodu iz poslovnih knjiga navedena je adresa mernog mesta ... broj .. i ED broj ... . Predlog je podnet izvršitelju Nebojši Spasojeviću iz ... i izvršitelj je Zaključkom Izv 5913/2014 od 20.11.2014. godine naložio izvršnim dužnicima da iznos od 352.796,92 dinara sa zateznom kamatom i troškovima izvršenja u iznosu od 35.409,26 dinara uplate na račun izvršitelja u roku od 8 dana i odredio izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnih dužnika, odnosno na celokupnoj imovini ukoliko u ostavljenom roku ne izvrše isplatu duga. Navedeni zaključak nije uručen izvršnim dužnicima, jer je dostavljač pošte konstatovao da su nepoznati. Izvršitelj se zatim obratio Policijskoj upravi u Prokuplju, za dostavljanje podataka o adresi prebivališta ili boravišta izvršnih dužnika, pa je Policijska uprava u Prokuplju izvršitelju dostavila izveštaj u kome je navedeno da je proverom na terenu došlo do saznanja da se radi o licima AA od oca VV i BB od oca GG, da obojica imaju prebivalište u ..., ulica ... . O toj činjenici javni izvršitelj je obavestio tužioca, a tužilac je podneskom od 27.06.2018. godine uredio predlog za izvršenje tako da je naveo da umesto AA1 i BB1 treba da stoji AA i BB. Zatim je javni izvršitelj Zaključkom Izv 5913/2014 od 11.07.2018. godine ispravio Zaključak Izv 5913/2014 od 20.11.2014. godine, tako što se prezime izvršnih dužnika AA1-BB1 zamenjuje prezimenom AA-BB. Nakon toga su izvršni dužnici primili zaključak o izvršenju sa zaključkom o ispravci i podneli prigovor na kome su se pozvali na mesnu nenadležnost, pasivnu legitimaciju i zastarelost potraživanja, preuranjenost predloga za izvršenje i na uskraćivanje prava na pravni lek.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem IPV (IVK) 885/18 od 24.09.2018. godine stavio van snage zaključak izvršitelja od 20.11.2014. godine u delu kojim je određeno izvršenje odlučio da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga i da se spisi dostave Osnovnom sudu u Prokuplju na dalji postupak.

Iz sporazuma o regulisanju duga za električnu energiju od 05.11.2013. godine utvrđeno je da su taj sporazum zaključili Privredno društvo za distribuciju električne energije „Jugoistok“ DOO Niš, kao pravni prethodnik tužioca i tuženi BB iz ..., kao pristupilac dugu za brojilo u kome se konstatuje da su potpisnici sporazuma saglasni da dug za isporučenu energiju koji je dospeo na dan 31.05.2013. godine, a koji nije izmiren na dan 31.07.2013. godine iznosi 331.887,02 dinara, da se dužniku uslovno otpušta 20% od duga što iznosi 66.377,40 dinara, da se dužnik obavezuje da ostatak duga od 265.509,62 dinara isplati u 48 jednakih mesečnih rata, od kojih svaka rata iznosi 5.531,45 dinara. Prva rata dospeva 25.12.2013. godine. Odredbom člana 6. sporazuma tuženi BB je priznao iznos glavnog duga iz člana 1. sporazuma, odnosno u iznosu od 331.887,02 dinara. Ako dužnik ne izmiri dve uzastopne rate reprogramiranog duga i posle upozorenja smatraće se da je sporazum raskinut i izvršiće se obračun celokupnog iznosa dospelog duga sa obračunatom kamatom i na način koji bi se primenio da sporazum nije zaključen. Iz pregleda uplata koje je dostavio tužilac utvrđeno je da su izvršene samo tri uplate po sporazumu 27.02.2014. godine iznos od 5.500,00 dinara, dana 24.01.2014. godine iznos od 5.531,00 dinara i dana 26.12.2013. godine iznos od 5.532,00 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

AA, kao ugovorni potrošač električne energije dužan je platiti nezastareli deo potraživanja tužioca za isporučenu električnu energiju nastao u periodu od 31.05.2013. godine do 05.08.2014. godine u iznosu od 20.909,90 dinara, pa je u tom delu drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Neosnovani su navodi revidenta da tuženi BB saglasno odredbi člana 5. Sporazuma o regulisanju duga nije dužan izmiriti obavezu, jer je sporazum raskinut i obračun treba da se izvrši kao da sporazuma nije bilo. Naime, navedeni sporazum o regulisanju duga sadrži dva ugovora ugovor o pristupanju dugu i ugovor o reprogramu duga. Odredbom člana 5.navedenog sporazuma, tuženi BB, kao pristupilac dugu AA zaključio je i sporazum o reprogramu duga, tako da dug isplati u 48 rata sa otpustom duga od 20%. Ugovoreno je da ukoliko ne plati dve uzastopne rate raskida se ugovor o reprogramu duga i dužan je platiti ukupan iznos kao da nije bilo sporazuma i da neće isticati prigovor zastarelosti. Kako nije raskinut ugovor o pristupu dugu, to su neosnovani revizijski navodi da je prestao njihov dužničko poverilački odnos .

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u pitanje zakonitost presude, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković