Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete prema tuženom JP „Urbanizam i izgradnja“ Leskovac, odbijanjem tužbenog zahteva tužilje da joj tuženi naknadi materijalnu štetu za porušene lokale koje je označila, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilja imala odobrenje da postavi privremeno montažni objekat na neizgrađenom građevinskom zemljištu, sa ugovorenim trajanjem zakupa na pet godina po ugovoru iz 1987. godine, da za izgradnju objekta od čvrstog materijala odobrenje nije imala, niti ga je naknadno pribavila, odnosno uopšte mogla ishoditi nasuprot urbanističkoj nameni zemljišta po Detaljnom urbanističkom planu, da je na osnovu konačnih i izvršnih rešenja nadležnih organa u upravom postupku sprovedeno rušenje objekta radi privođenja zemljišta planiranoj nameni, i primenom pravila o teretu dokazivanja ocenjeno da ne postoje uslovi odgovornosti tuženog za štetu.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava ne opravdavaju potrebu odlučivanja primenom člana 404. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava, a nema ni pravnih pitanja koja sud od opšteg interesa ili su u interesu ravnopravnosti građana, te nisu ispunjeni zakonski uslovi da se revizija dozvoli primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 16.07.2015. godine, a preinačena 16.01.2019. godine, tako da vrednost predmeta spora iznosi 4.371.394,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (koji je iznosio 118,3975 dinara) odgovara dinarskoj protivvrednosti 36.971,337 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o novčanom zahtevu koji ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković