U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnivana pobijana odluka, stranke u ovom postupku zaključile su brak 29.08.1992. godine, a u braku je rođeno jedno dete – maloletni D.R., rođen … godine. Od zaključenja braka, stranke su živele u kući – pomoćnom objektu vlasništvo roditelja predlagača. Zajednica života stranaka prestala je 10.03.2002. godine, kada je protivnik predlagača napustio bračnu zajednicu i iselio se iz kuće u kojoj su do tada živeli zajedno i preselio se u kuću svojih roditelja. Promenu mesta prebivališta u nadležnom SUP-u izvršio je 21.08.2002. godine. Protivnik predlagača je podneo predlog za razvod braka 18.09.2002. godine, a brak stranaka razveden je presudom od 08.09.2004. godine, kojom je maloletno dete stranaka povereno predlagaču – majci, a otac je obavezan da doprinosi izdržavanju deteta u visini od 22 % od svog ličnog dohotka koji ostvaruje u firmi G. F. AD u S. P..

U postupku je utvrđeno da je Pravilnikom o rešavanju stambenih potreba radnika DD G.h.k., od 22.03.1993. godine određeno da se na nivou korporacije izdvajaju i formiraju posebna sredstva radi rešavanja stambenih pitanja radnika koji su najpotrebniji društvu za uspešno poslovanje, a na predlog direktora. Upravni odbor društva određuje radnike iz svoje sredine koji ispunjavaju uslove za dobijanje stana, odnosno kredita, kao najpotrebniji radnici društvu za uspešno poslovanje, te se imena ovih radnika, sa naznakom kvalifikacija i poslova koje obavljaju, dostavljaju stambenoj komisiji kompanije radi formiranja jedinstvene liste (član 46, 48. i 50. Pravilnika). Radnik koji je uvršten u ovu jedinstvenu listu, zadržava pravo i na redovnu raspodelu stanova, odnosno kredita (član 49. Pravilnika).

U konkretnom slučaju protivnik predlagača je od strane Upravnog odbora G.h.k. proglašen kadrom i po tom osnovu je, za 2001. i 2002. godinu, bio na listi za dodelu dvosobnih stanova za kadrove i to u zakup na neodređeno vreme, a odlukom Upravnog odbora od 07.02.2003. godine dodeljen mu je na korišćenje u zakup na neodređeno vreme stan koji je predmet spora u ovom postupku. U rešenju se navodi da će predmetni stan koristiti sa suprugom i detetom, a ugovor o zakupu stana, protivnik predlagača je zaključio 22.07.2003. godine, kada se i uselio u stan. Posle dva meseca u stan se uselila i njegova tada vanbračna supruga J.M. sa svojom ćerkom M.. U ugovoru o zakupu stana (od 22.07.2003. godine), navedeno je da će zakupac stan koristiti sa članovima porodičnog domaćinstva i to suprugom J.M., sinom D.R. i pastorkom M.M.. Među strankama nije sporno da se predlagač i zajednički sin stranaka, D.R., nikada nisu uselili u predmetni stan, niti su ga na bilo koji drugi način faktički koristili.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijano odlukom primenjeno materijalno pravo kada je odbijen zahtev predlagača da sud donese rešenje kojim će se odrediti da, posle razvoda braka, predlagač nastavi sa korišćenjem predmetnog stana, u svojstvu zakupca na neodređeno vreme.

Naime, odredbom člana 36. stav 1. Zakona o stanovanju (''Službeni glasnik RS'' br. 50/92...101/2005), propisano je da članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan pod uslovima iz ovog zakona. Međutim, odredbom člana 35. stav 4. istog Zakona, u slučaju razvoda braka, razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni sud će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i drugom. Primenom navedenih zakonskih odredaba, pravo zakupa na stanu stiče se momentom zakonitog useljenja u stan, što podrazumeva kumulativno ispunjenje dva uslova i to postojanje punovažnog pravnog osnova za sticanje tog prava i useljenje u stan.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da su stranke živele u pomoćnom objektu-kući u vlasništvu roditelja predlagača do 10.03.2002. godine, kada je prestala njihova bračna zajednica, odnosno faktička zajednica života stranaka, a da je protivnik predlagača proglašen kadrom u G.h.k. i predmetni stan mu je dodeljen po posebnom režimu po kome se stanovi dodeljuju radnicima koji su proglašeni najpotrebnijim društvu za uspešno poslovanje (kadru). Donošenje odluke o dodeli stana od 10.02.2003. godine, donete od strane Upravnog odbora G.h.k. i zaključenje ugovora o zakupu stana na neodređeno vreme, od 22.07.2003. godine, usledilo je nakon prestanka zajednice života stranaka, a predlagač i zajednički sin stranaka nikada se nisu uselili u navedeni stan. Pri tom i u ugovoru o zakupu stana, kao članovi porodičnog domaćinstva protivnika predlagača uneti su supruga J.M., njena ćerka – pastorka protivnika predlagača- M.M. i sin stranaka D.R., iako se on nikada u stan nije uselio.

Imajući u vidu da u skladu sa odredbom člana 35. stav 4. Zakona o stanovanju sud u vanparničnom postupku donosi rešenje ko od supružnika nastavlja sa korićenjem u svojstvu zakupca stana, što znači da je za odluku suda neophodno utvrditi da su oba supružnika pre razvoda braka koristila stan, a da je u konkretnom slučaju utvrđeno da predlagač nikada nije imala to svojstvo, jer se u predmetni stan nikada nije ni uselila, to je pravilnom primenom materijalnog prava njen predlog odbijen kao neosnovan.

Suprotno navodima revizije, protivniku predlagača predmetni stan nije dodeljen po opštem režimu za redovnu raspodelu stanova, u kom slučaju se red prvenstva utvrđuje na osnovu stambene situacije radnika, njihovog radnog doprinosa i radnog staža, zdravstvenog stanja i invalidnosti, broja članova porodičnog domaćinstva i uslova rada, već mu je dodeljen po posebnom režimu predviđenom Pravilnikom o rešavanju stambenih potreba radnika G.h.k. ,kao jednom od radnika koji su najpotrebniji društvu za uspešno poslovanje, a na osnovu prethodno donete odluke kojom je protivnik predlagača proglašen kadrom i stavljen na posebnu – jedinstvenu listu za dodelu stana po ovom osnovu. To znači da prilikom donošenja odluke o dodeli stana protivniku predlagača, broj članova porodičnog domaćinstva kao merilo koje se primenjuje kod redovne raspodele stanova, nije bio od uticaja za donošenje pozitivne odluke o dodeli.

Neosnovano se revizijom predlagač poziva i na odredbe Konvencije o pravu deteta, s obzirom da se u ovom vanparničnom postupku ne odlučuje o pravu deteta, već o pravu predlagača, a ukoliko je interes deteta stranaka na bilo koji način ugrožen stanovanjem u kući u kojoj živi sa majkom – predlagačem, to može biti od uticaja samo na eventualnu odluku o izmeni odluke o poveravanju deteta.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz tih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.