Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca Udruženja osiguravača Srbije- Garantni fond, Novi Beograd, čiji je punomoćnik Gordana Golubović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Dimitrijević, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji i zahtevu za zasštitu zakonitosti tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2595/22 od 15.06.2022. godine i žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 2/23 od 08.03.2023. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao neodozvoljena, žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 2/23 od 08.03.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2595/22 od 15.06.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti tuženog izjavljen protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2595/22 od 15.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2595/22 od 15.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2715/14 od 23.05.2018. godine, kojom je dozvoljeno preinačenje tužbe iz podneska od 13.06.2017. godine, usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime regresa plati 3.259.339,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u stavu drugom izreke prvostepene presude, kao i da mu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 263.343,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), pogrešno se pozivajući na član 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 2/23 od 08.03.2023. godine, odlučeno je da se ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2595/22 od 15.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Protiv navedenog rešenja tuženi je izjavio žalbu, iz svih zakonskih razloga.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe tuženog, Vrhovni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre 01.02.2012. godine odnosno pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), na koji se prema članu 506. stav 1. ovog zakona primenjuju odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09, u daljem teksut: ZPP). Taj procesni zakon predviđa da se žalba kao pravni lek može izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluke drugostepenog suda – pravosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju (čl. 394. i 412. stav 1. ZPP).

Iz navedenog proizlazi da Zakon o parničnom postupku koji se primenjuje u konkretnom slučaju ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tuženog izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 2/23 od 08.03.2023. godine čini nedozvoljenom. Okolnost da je ožalbenim rešenjem data pogrešna pouka o pravnom leku nije od značaja, s obzirom da se strankama u postupku ne može priznati više prava od prava priznatih zakonom.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 411. u vezi člana 373. stav 1. tačka 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Prema članu 395. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2595/22 od 15.06.2022. godine, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 08.09.2011. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 3.259.339,53 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 32.199,27 evra.

Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

Pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 15.06.2022. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu odredbe člana 421, u vezi člana 401. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Odredbom člana 413. stav 1. ZPP propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, u roku od tri meseca.

Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije podigao javni tužilac,već tuženi kao stranka preko punomoćnika advokata, Vrhovni sud je primenom člana 404. u vezi člana 421. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća- sudija
Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković