Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Nebojša Matović, advokat iz …, protiv tuženog BB iz …, čiji je punomoćnik Novak Filipović, advokat iz …, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9584/2018 od 22.02.2019. godine, u sednici održanoj 09.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9584/2018 od 22.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9584/2018 od 22.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1629/16 od 28.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 04.06.2008. godine, overen u Drugom opštinskom sudu u Beogradu I/1 Ov br. .../... od 04.06.2008. godine između tužilje AA i BB, čiji je predmet kupoprodaja stana u … u ulici … broj …, stan broj …, u prizemlju, površine 54,83 m2, sa pripadajućim podrumom i pravom korišćenja zajedničkih prostorija, a koji se nalazi na kp br. … KO …, u naselju …, te da isti ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 326.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršnost pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9584/2018 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1629/16 od 28.05.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom potupku, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga za odlučivanje o reviziji tuženog.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je revizija usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora kojim je traženo utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Osim toga, tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne odluke kojima je u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije odlučeno nego u ovoj pravnoj stvari, što bi bilo od uticaja na odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 24.07.2009. godine sa zahtevom za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 510.000,00 dinara.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić