Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17005/2024
09.04.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Zoran Janićijević, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Zavod za urbanizam Grada Novog Pazara“ koju zastupa punomoćnik Senad Leković, dipl. pravnik zaposlen kod prvotuženog i drugotuženog JP za uređenje građevinskog zemljišta Novi Pazar, koga po punomoćju zastupa Ivana Tomović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1009/23 od 19.04.2023. godine, u sednici održanoj 09.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1009/23 od 19.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 554/21 od 11.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prvotuženi JP Zavod za urbanizam Grada Novog Pazara i drugotuženi JP za uređivanje građevinskog zemljišta Novi Pazar, obavežu da joj na ime naknade nematerijalne štete isplate 180.000,00 dinara na ime pretrpljenih i budućih fizičkih bolova, 180.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 800.000,00 dinara na ime umanjenja opšte životne aktivnosti sve sa zakonskom zateznom kamatom od 11.01.2023. godine, pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da drugotuženom JP za uređivanje građevinskog zemljišta „Novi Pazar“, nadoknadi troškove postupka u iznosu od 129.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1009/23 od 19.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 554/21 od 11.01.2023. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 395. ZPP.

Rešenjem R3 1/24 od 06.06.2024. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje – izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1009/23 od 19.04.2023. godine, nalazeći da prema zaključku prvostepenog i drugostepenog suda trotoar ne predstavlja tzv. „opasnu stvar“, te da u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili da je u konkretnom slučaju potrebno novo tumačenje prava odnosno nije konkretno tužilja navela koje pravno pitanje od opšteg interesa treba da se razmatra i zbog čega i u čemu sudska praksa nije ujednačena niti je navela u čemu se sastoji potreba za novim tumačenjem prava i kojih odredbi konkretno.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23) u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, br.55/14), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09).Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 16.12.2009. godine, radi utvrđenja i ispunjenja ugovora, a vrednost revidiranog iznosa je 1.160.000,00 dinara. Drugostepena presuda doneta je 12.11.2021. godine.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.