Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku,

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene invalidnine u periodu od 01.12.2020. godine do 31.08.2023. godine. Pobijana presuda, kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbe člana 172. u vezi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, i odredbe člana 69. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“ br 24/98 sa izmenama i dopunama i „Službeni glasnik RS“ br 101/05 ... 50/18), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužiocu priznato svojstvo stalnog vojnog invalida VII sa 50% invaliditeta i pravom na mesečnu invalidninu i da je tužilac državljanin Republike Srbije, a da mu tužena, za utuženi period, nije isplatila pripadajuću invalidninu. Pobijana odluka ne odstupa od ujednačene sudske prakse u predmetima u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Odluka Vrhovnog suda Rev 4577/2023 od 29.06.2023. godine, na koju revident u reviziji ukazuje, ne zasniva se na istom činjeničnom stanju kao u ovom predmetu, imajući u vidu da je tužilac, prilaganjem uverenja Grada Niša – Uprava za organe Grada i Građanska stanja broj 204-00- 4/2023/77759 od 03.04.2023. godine, dokazao da je državljanin Republike Srbije.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 11.08.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 732.444,71 dinar.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković