.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1701/2019
06.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Slađane Nakić Momirović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Veljković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Vujošević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3001/18 od 15.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 06.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3001/18 od 15.01.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3001/18 od 15.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 1202/15 od 29.01.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je potraživanje tužioca prema tuženom na ime glavnog duga u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan ispunjenja, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je potraživanje tuženog prema tužiocu na ime glavnog duga u iznosu od 1.050.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, prebijena su uzajamna potraživanja tužioca i tuženog utvrđenja u stavovima 1. i 2. izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.144,32 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2014. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 25.611,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3001/18 od 15.01.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o međusobnim potraživanjima tužioca (po osnovu zajma) i tuženog (po osnovu izvršenih advokatskih usluga), te je izvršeno prebijanje tih potraživanja i tuženi obavezan da plati tužiocu 1.144,32 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Donoseći pobijanu odluku sudovi su primenili materijalno pravo koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima parničnih stranaka u istim ili sličnim činjenično pravnim situacijama. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevima kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Pri tome, prigovor zastarelosti potraživanja tužbenog zahteva tužilac nije istakao u prvostepenom postupku, nego tek u reviziji, što je suprotno članu 372. stav 2. ZPP, a o zastarelosti potraživanja sud ne vodi računa po službenoj dužnosti (član 360. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima).
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 14.12.2015. godine, a kompenzacioni prigovor istaknut je u odgovoru na tužbu od 26.01.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 1.050.500,00 dinara, koji prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja kompenzacionog prigovora (1 evro = 118,6952 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
